13 Oct Sloboda izražavanja u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija, za period od juna 2021. do juna 2022., objavljen je 12. oktobra 2022. U izveštajnom periodu jasno je naglašeno da nije postignut napredak u pogledu preporuka iz prošle godine, a tiču se slobode izražavanja i medija. U izveštaju je naročito naglašeno na koje bi preporuke Srbija trebalo da se fokusira:

“U rešavanju postojećih nedostataka, Srbija treba da sprovede svoju medijsku strategiju i akcioni plan bez daljeg odlaganja, na transparentan, efikasan i inkluzivan način, poštujući slovo i duh ciljeva te strategije, i prioritetno se fokusirajući na:

  • jačanje bezbednosti novinara i posebno osiguravanje da se (i) visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare i (ii) da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate i, prema potrebi, javno osuđeni, istraženi ili krivično gonjeni;
  • jačanje medijskog pluralizma, uključujući mere medijske strategije koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost REM-a, kao i na javne emitere;
  • osiguranje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te povećanje transparentnosti u vlasništvu i oglašavanju medija.”

U nastavku u celosti prenosimo prevod odeljka Izveštaja, Osnovna prava:

Srbija ima određeni nivo pripreme po pitanju slobode izražavanja. Međutim, u izveštajnom periodu nije postignut napredak u pogledu preporuka iz prošle godine, koje stoga ostaju na snazi. Dve radne grupe za bezbednost novinara su nastavile sa sastancima. U nekoliko slučajeva napada i pretnji policija i tužilaštvo su brzo reagovali, takođe zahvaljujući koordinaciji koju su omogućile te grupe. Međutim, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja još uvek treba dodatno ojačati u praksi. Implementacija medijske strategije nailazila je na sve veće kašnjenja, što je uticalo i na najvažnije mere poput izmena Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Ove izmene su potrebne kako bi se uspostavilo transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, kako bi se povećala transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija i ojačala nezavisnost medijskog regulatora. U julu 2022. godine, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je sve četiri nacionalne frekvencije, na period od osam godina, istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, tokom kojeg su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja njihovih zakonskih obaveza. Poziv za petu licencu objavljen je u avgustu 2022. godine; proces treba voditi na transparentan način, poštujući princip medijskog pluralizma u Direktivi o audiovizuelnim medijskim uslugama. U svom konačnom izveštaju od 19. augusta 2022. o aprilskim izborima, ODIHR je utvrdio da su „nacionalni javni emiteri ravnopravno pokrivali aktivnosti kampanje svih učesnika, ali su pružili opsežno nekritičko izveštavanje o  javnim zvaničnicima koji su takođe bili kandidati. Privatni elektronski mediji sa nacionalnom pokrivenošću predstavili su izbornu kampanju bez smislenog uređivačkog doprinosa i fokusirali svoje izveštavanje o državnim zvaničnicima.’ ODIHR je također utvrdio da „uprkos svom mandatu da nadgleda elektronske medije, REM je ostao generalno pasivan u periodu kampanje“.

Zastrašivanje novinara

Sve u svemu, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima ostaju izvor zabrinutosti, posebno na lokalnom nivou. To je navedeno i u izveštaju ombudsmana za 2021. Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevetanja novinara. Stalne izjave visokih državnih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara onemogućavaju stvaranje ambijenta u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati. Uprkos razlikama u brojkama, zbog različitih metodologija, dva glavna medijska udruženja u Srbiji zabeležila su pad ukupnog broja registrovanih napada i pritisaka na novinare u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu. pomoći u poboljšanju razmene informacija između policije, tužilaštva i medijskih udruženja. Druga radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, koju je Vlada osnovala u decembru 2020. godine, i dalje radi bez najvećeg dela medijskih udruženja koja su je napustila u proleće 2021. Radna grupa je podržala inicijativu da se ismene odredbe Krivični zakonik za bezbednost novinara hitnijim tempom od ostalih izmena koje se pripremaju. Nakon opsežnih javnih konsultacija u jesen 2021., ovi amandmani su na kraju stavljeni na čekanje na zahtev nekih OCD i medijskih udruženja. Održan je jedan ad hoc sastanak radne grupe koji se bavio temom strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koja je također identificirana kao problem u izveštaju Ombudsmana za 2021. Ombudsman je u julu 2021. godine predstavio svoj rad na uspostavljanju centralne baze podataka o napadima i prietnjama na medije. Operacionalizacija baze podataka tek treba da bude završena.

U nekoliko slučajeva napada i pretnji policija i tužilaštvo su brzo reagovali, takođe zahvaljujući koordinaciji koju su omogućile navedene radne grupe. Republičko javno tužilaštvo (RJT) je 2021. godine registrovalo 87 slučajeva krivičnih dela počinjenih nad novinarima, što je povećanje u odnosu na 58 slučajeva dokumentovanih u 2020. godini. Prema podacima RJT-a u vezi sa onim radnjama koje ispunjavaju uslove za krivično gonjenje, do kraja godine U martu 2022. godine, Ured je nastavio sa 72 od 87 predmeta podnesenih 2021. godine, dok je 15 predmeta odbačeno. Ukupno je okončano 35 predmeta (od toga 7 osuđujućih), dok se za preostala 52 predmeta nastavlja krivični postupak (4 predmeta pred sudom, 28 u predistražnom postupku, 9 u istražnom (dokazne radnje) i 11 slučajeva bez identifikovanih počinilaca). Zatvorska kazna za napad na kuću istraživačkog novinara u decembru 2018. godine ukinuta je u novembru 2021. Ponovljeno suđenje je u toku. Istovremeno, pokrenuta je inicijativa, koju je podržala Vladina radna grupa za sigurnost novinara, za prikupljanje sredstava za rekonstrukciju predmetne kuće. Slučaj fizičkog napada na lokalnog novinara, snimljen u aprilu 2021. godine, riešen je za 14 meseci osudom i zatvorskom kaznom. Što se tiče rada Komisije zadužene za razmatranje tri slučaja ubistva novinara, prvostepeni sud je u decembru 2021. godine ponovo potvrdio prvobitnu presudu iz 2019. godine u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koja je ukinuta u septembru 2020. godine. Žalba je u toku. U druga dva slučaja ubistva nije bilo pomaka. Tokom ekoloških protesta u novembru i decembru 2021. godine, neki novinari su prijavili da su prekršajno optuženi i da su im izrečene novčane kazne zbog blokade puteva uprkos činjenici da su bili tu da izveštavaju kao novinari. Na reakciju medijskih udruženja, neki od tih slučajeva su odbačeni.

 

Zakonodavno okruženje

Srbija je nastavila da sprovodi Akcioni plan za medijsku strategiju, ali sa sve većim kašnjenjima. U svetlu širokog obima planiranih reformi, u Ministarstvu kulture i informisanja potrebni su adekvatni ljudski resursi. Mesto državnog sekretara za medije i informisanje ostalo je upražnjeno. Radna grupa osnovana za praćenje implementacije akcionog plana, uključujući predstavnike medija, sastala se nekoliko puta, ali ne tako redovno kao što je planirano. Došlo je do kašnjenja u usvajanju kvartalnih izveštaja o monitoringu. Počele su izrada izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima, koji se posebno bavi javnim sufinansiranjem medija putem poziva za podnošenje predloga projekata, samoregulacijom i transparentnošću i funkcionisanjem medijskog registra, ali su konsultacije tada stavljene na čekanje i sada kasni. Odgađa se početak konsultacija o nacrtu izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima. Očekuje se da će izmene obuhvatiti nezavisnost medijskog regulatora i uslove i postupak izdavanja dozvola za pružanje audio-vizuelnih medijskih usluga. Istraživački i drugi novinari i dalje su se suočavali ili sa čestim odbijanjem javnih institucija da otkriju informacije, ili bez odgovora („ćutanje uprave“). Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja izmenjen je u novembru 2021. godine, čime je dodatno usklađen sa nekim od međunarodnih standarda u ovoj oblasti. Izmenama Zakona, međutim, nisu u potpunosti obuhvaćeni predlozi medijskih udruženja prisutnih u radnoj grupi za praćenje medijske strategije.

Implementacija zakonodavstva / institucije

Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije treba ojačati kako bi mu se omogućilo da efikasno štiti medijski pluralizam. Dva člana Saveta REM-a ponovo su izabrana u decembru 2021. godine, tako da je Savet nastavio sa radom u punom sastavu. REM je u aprilu 2022. godine objavio poziv za dodelu četiri dozvole za medijske usluge za emitovanje televizije sa nacionalnim frekvencijama. U julu 2022. godine REM je dodelio sve četiri dozvole istim prethodnim vlasnicima na period od osam godina. U avgustu je objavljen poziv za petu dozvolu, koja će biti dodeljena do kraja 2022. Proces je naišao na široke kritike medijskih udruženja i drugih. Zakon o elektronskim medijima nalaže da se pri razmatranju njihove nove prijave uzme u obzir ranija evidencija licenciranih operatera u programiranju. Nije jasno da li je REM efikasno primenio ovaj kriterijum jer su svi kanali sa obnovljenim dozvolama u prethodnom periodu dobijali upozorenja od REM-a zbog kršenja zakonskih obaveza. Nije jasno ni kako je proces bio u skladu sa zahtevima transparentnosti jer u periodu pre poziva nije objavljena ažurirana analiza tržišta.

Kako bi se sprovele mere vezane za medije identifikovane u međustranačkom dijalogu koji je vodio Evropski parlament, uspostavljeno je Privremeno nadzorno telo (PNT) sa 12 članova – 6 koje je predložio REM i 6 opozicione stranke. PNT je počeo sa radom u oktobru 2021. godine. Početkom 2022. REM je usvojio preporuku za privatne emitere i pravilnik kojim se utvrđuju obaveze javnih emitera – iako Zakon o elektronskim medijima sadrži obaveze i za privatne. REM je usvojio i metodologiju za praćenje izborne kampanje, koju su neki kritikovali da nema jasnih i sveobuhvatnih kriterijuma. Neki članovi PNT-a smatrali su da REM-ov odabir kanala koji će biti uključeni u njegovo praćenje nije dosledan. Zakon o javnim emiterima i Zakon o elektronskim medijima izmenjeni su u decembru 2021. godine, a posebno su uvedene nove obaveze za medijske servise da objavljuju cene političkog oglašavanja pre izborne kampanje; ovo se ne odnosi na štampane ili onlajn medije. Drugi amandman predviđa da 10 dana pre datuma izbora, uključujući izbornu tišinu, mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, ako na događaju učestvuju javni funkcioneri koji se kandiduju za izbore. PNT je usvojio i dokumente koji se odnose na postupanje u izbornom periodu. Primetio je postojeću polarizaciju, uključujući činjenicu da su neki mediji odbili ugostiti određene političare ili su sami političari odbili da učestvuju u određenim medijima.

REM je sačinio pet monitoring izveštaja tokom izborne kampanje. Različiti članovi PNT-a često su različito gledali na nedeljne ocene REM-a, posebno u pogledu tonaliteta ljudi u praćenim medijima. PNT nije mogao raditi u punom kapacitetu nakon što je jedan član, kojeg je predložila opozicija, podneo ostavku prije izbora, a drugi, kojeg je takođe predložila opozicija, pravno nije mogao nastaviti nakon što je postao kandidat. REM je svoj konačni izveštaj o izborima objavio 9. avgusta 2022. U svom konačnom izveštaju od 19. augusta 2022. o izborima, ODIHR je utvrdio da su ‘nacionalni javni emiteri ravnopravno pokrivali aktivnosti kampanje svih učesnika, ali su pružili opsežno nekritičko izveštavanje o javnim zvaničnicima koji su takođe bili kandidati. Privatni elektronski mediji sa nacionalnom pokrivenošću predstavili su izbornu kampanju bez smislenog uređivačkog doprinosa i fokusirali svoje izveštavanje o državnim zvaničnicima.“ Prema ODIHR-ovom praćenju medija, „privatni TV kanali sa nacionalnom pokrivenošću […] dodelili su oko 90 % izveštavanja u informativnim programima za predsednika i vladinih zvaničnika, prikazujući ih općenito pozitivno.“ ODIHR je također utvrdio da „uprkos svom mandatu da nadgleda elektronske medije, REM je ostao sveukupno pasivan u periodu kampanje“ i „efikasnost novoosnovanog PNT-a […] je narušena zbog nedostataka ovlašćenja za sprovođenje i neslaganja između članova koje je predložio REM i onih od strane opozicije.’

Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Početkom 2022. godine REM je pogledao dva videa emitovana na kablovskim i nacionalnim kanalima, ali je javno reagovao osudom samo u slučaju kablovskog za koji se vidi da kritikuje vlasti.

 

Javni servisi

Radio-televizija Srbije (RTS) je uoči izbora u aprilu 2022. godine usvojila akt o samoregulaciji, o čemu se govorilo u međustranačkom dijalogu. Uočena su određena poboljšanja u pogledu zastupljenosti pluraliteta političkih stavova tokom izborne kampanje, ali je to kasnije prestalo. Javne radio-difuzne servise na jezicima manjina treba ojačati, posebno u pogledu RTS-a. Uočena su neka poboljšanja, uključujući uvođenje dodatnih programa na albanskom na RTS-u, kao i udvostručenje vremena emitovanja multietničkog programa „Građanin“. U skladu sa medijskom strategijom, izvršena je promena započeta u prethodnoj godini u sistemu finansiranja RTS-a u cilju jačanja njegove nezavisnosti i stabilnosti. Prelazak je sa finansiranja iz državnog budžeta na pretplatu. Međutim, Zakon o privremenom finansiranju javnih medijskih servisa ponovo je izmenjen kako bi se Radio-televizija Vojvodine (RTV) finansirala još jednu godinu iz državnog budžeta. Funkcija generalnog direktora RTV-a nije popunjena od isteka prethodnog mandata u julu 2021. godine. Od jula 2021. godine nisu popunjena i neka druga rukovodeća mjesta u RTV-u.

 

Ekonomski faktori

Politički i ekonomski uticaj na medije ostaje izvor zabrinutosti. Medijska strategija uključuje mere za rešavanje pitanja transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju medijskih sadržaja i oglašavanja iz državnih resursa, koji kasne (vidi i zakonodavno okruženje). Štampani mediji sa najviše kršenja novinarskog kodeksa i profesionalnog ponašanja koje je zabeležio Savet za štampu, uključujući i one sa sudskim presudama, i dalje su dobijali javno sufinansiranje, posebno na lokalnom nivou. Prema Medijskoj strategiji, ovo pitanje trebalo bi da bude rešeno utvrđivanjem obavezujućih kriterijuma za poštovanje novinarskog kodeksa i zahtevanjem od kandidata da prihvate ovlašćenja Saveta za štampu. Proces privatizacije medijskog sektora tek treba da bude završen. Medijska strategija je istakla nepostojanje odgovarajućih kriterijuma i mehanizama za procenu postojanja medijskog pluralizma i identifikovala mere za rešavanje ovih pitanja; sada ih treba implementirati. U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija – čiji je većinski akcionar država – i privatne kompanije, kako u Srbiji tako iu inostranstvu, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji.

 

Sloboda umetničkog izražavanja

Sloboda umetničkog izražavanja zagarantovana je Ustavom. Ombudsman je 2021. godine ocenio da policija nije delovala blagovremeno i efikasno tokom incidenta na izložbi stripova u oktobru 2020. godine, kada su uništena umetnička dela i ugrožena javna sigurnost. Ombudsman je zatražio da policijski službenici odgovaraju. Jedan dežurni policajac je novčano kažnjen.

 

Stručne organizacije i uslovi rada

Nedostatak sigurnog posla za novinare i uređivačko okruženje pogoduju „tabloidizmu“. Potrebni su dalji napori da se poboljšaju novinarski standardi, medijska pismenost i ukupna otpornost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila stranoj manipulaciji informacijama i mešanju i anti-EU narativima, najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Nekoliko ruskih medija koje sponzorira država pod sankcijama EU emituju radio i multimedijske programe u zemlji, uključujući Kremljov dezinformacijski list Russia Today (RT). Glavni urednik Sputnjika Srbija je u leto 2022. izjavio da će RT otvoriti kancelariju u Beogradu. Ovi mediji manipulišu informacionim okruženjem u Srbiji i šire u regionu. Lokalno civilno društvo, posebno mediji i zajednica koja proverava činjenice, ulažu vredne napore u borbi protiv dezinformacija. Pandemija COVID-19 dovela je do pogoršanja ekonomske situacije za medije u Srbiji, koji su bili pogođeni kritičnim smanjenjem prihoda od oglašavanja. Sve veći trend SLAPP tužbi također je izvršio pritisak na finansijske i kadrovske kapacitete medija.