Svetski dan devojčica – dan kada glasnije pokazuju da su jednake, važne i jake

Važnost borbe za ravnopravnost, slobodu, pravo na odlučivanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kao i važnost osnaživanja – stvari su na koje se na Svetski dan devojčica treba ukazati glasnije i snažnije. 11. novembar jedan je od mlađih datuma u međunarodnom kalendaru, jer se odlukom Generalne skupštine UN, obeležava od 2012. godine. Iz SOS kutka za devojke iz Vranja kažu da su vrednosti koje propagira Svetski dan devojčica jednako bitni tokom cele godine.

Ovaj datum je važan jer pokreće i spaja devojke širom sveta. Kroz mnogo različitih kampanja, zajedništvo, i jedan dan posvećen svemu što mi kao devojčice jesmo, Svetski dan devojčica nas podseća koliko smo zapravo važne svakog dana”, poručuje Emilija Ničić, programska koordinatorka SOS Kutka za devojke u Vranju, koji već četiri godine pruža podršku devojkama u najrazličitijim životnim situacijama, počev od prevencije nasilja u partnerskim odnosima, preko rešavanja svakodnevnih problema onda kada devojke nemaju kome da se obrate, kroz čajanke koje organizuju.

Prema rečima Emilije Ničić, položaj devojčica svakim danom je bolji, jer svakog dana čuju za neku malu pobedu neke od devojaka sa kojima su u kontaktu.

“Međutim, paralelno se i dalje dešavaju neke nedopustive i teške nepravde prema devojčicama, i potrebno nam je još mnogo vremena i truda svih nas da taj položaj bude zadovoljavaju. Postoje razlike u zavisnosti od sredine u kojoj žive, kao i razvijenosti te sredine, jer društva igraju veliku ulogu u položaju devojaka. Što je sredina razvijenija i obrazovanija, to je i slobodnija, pa je više prostora da devojčice istupe i nešto promene. Ali suštinski, bez obzira na sredinu, problemi devojčica svuda su isti”.

Kako kaže, problemi devojaka ne mogu se meriti po intenzitetu, jer je svakoj od njih svoj problem, u periodu života u kome su trenutno – najteži. Ono što se može podvesti kao univerzalan problem je ustvari nepostojanje podrške u društvu kada govore o svojim problemima, kao i neprepoznavanje njihovih potreba i prava.

“U takvoj jednoj situaciji devojke mogu sebi da pomognu tako što će se pre svega držati zajedno i jedne drugima uvek biti podrška. Sve je lakše zajedno, i zajedno se jače čujemo. Bitno je da prepoznaju šta je ono što ih muči i što im smeta, da onda shvate da nisu same u tome i da se ohrabre da o tome progovore”, kaže Emilija Ničić i dodaje poruku koja bi trebalo da dođe do što većeg broja devojčica i danas, ali i svakog drugog dana u godini:

“Zajedno smo u ovome! Svaka od nas je važna i jaka, a zajedno smo važnije i jače od svega. Zajedno se jače čujemo, problemi su mnogo manji, a borba mnogo veća!”

 

Briga o reproduktivnom zdravlju – jedna od oblasti koja je važna za razvoj svake devojčice

Pravo na zdravstvenu zaštitu jedna je od oblasti na koju se odnosi obeležavanje Svetskog dana devojčica, a zaštita reproduktivnog zdravlja naročito je bitna u razvoju svake devojčice, pogotovu ako se uzme u obzir da je većina sredina u kojima one odrastaju još uvek zatvorena i nespremna da o tome otvoreno priča. Većina devojčica o reproduktivnom zdravlju prvi put sluša u školi ili nekoj radionici koju pohađa van nastave, upravo zbog toga je bitno da svaka od njih što bude što svesnija i odgovornija prema sebi kada je u pitanju ova oblast.

Prema mišljenju Dušana Simića, specijaliste ginekologije i akušerstva, ukoliko je ciklus kod devojčica uredan, prvi konsultativni pregled treba uraditi pre stupanja u seksualne odnose, pre svega kako bi se informisale o zaštiti od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti. Kako su pregledi u ovom periodu vrlo retki, on preporučuje posetu ginekologu barem nakon šest meseci od prvog seksualnog odnosa.

“Do 25. godine pregledi podrazumevaju jedan godišnji, odnosno sistematski pregled, a nakon toga faktički se počinje i sa skriningom na rano otkrivanje raka grlica materice”, preporučuje dr Simić i dodaje da je interesovanje devojčica za posetu ginekologu poslednjih godina sve veće, ali da je još uvek nedovoljno.

Kako kaže, razlozi za zanemarivanje reproduktivnog zdravlja najčešće su strah od pregleda, ali i to što su seks i seksualnost još uvek tabu teme u našem društvu.

Da bi bila sigurna u svoje reproduktivno zdravlje, dr Simić preporučuje da svaka devojka tokom godine treba da uradi sledeće preglede:

“Do 25. godine su to sistematski pregledi koji podrazumevaju pregled pod spekulumom, uzorkovanje papa testa, kolposkopiju, bimanuelni pregled organa male karlice i palpatorni pregled dojki. Nakon ovog perioda kreće se i sa skriningom”, kaže naš sagovornik i dodaje da bi, mimo ovih pregleda, svaka devojka morala da se obrati lekaru ukoliko primeti bilo koje odstupanje od uobičajenosti, bilo po pitanju vaginalne sekrecije, bilo po pitanju menstrualnog krvarenja.

I on ima poruku za devojčice, na dan posvećen njima:

“Nemojte da vam seks bude tabu tema. Posetite savetovalište za mlade u vašim zdravstvenim ustanovama i dobićete puno korisnih informacija, jer lakše je preventivno delovati, sačuvati i unaprediti reproduktivno zdravlje, no kasnije sprovoditi niz procedura radi lečenja istog”.

Ova aktivnost sprovodi se u okviru projekta Amplifying Local Voices for Equitable Development (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode Peaceful Change initiative i People in Need u partnerstvu sa Građanskim Inicijativama, PEN – Peer Educators Network i NVO Aktiv.

Autorka: Milica Branković