28 апр “Treba da radimo na tome da se istorija ne ponovi”
Iskustva nas menjaju. Ljudi koje srećemo tokom života nas menjaju. Mesta koja posećujemo nas takođe menjaju. Sve ove tvrdnje uzimamo zdravo za gotovo, jer su u pitanju “opšta mesta”, i nešto što važi za većinu nas. Međutim, način na koji na nas utiču nova iskustva, a posebno ljudi i mesta sa kojima po prvi put, ili u drugačijem kontekstu nego ranije, dolazimo u dodir, imaju mogućnost da urade mnogo više – da nas podstaknu na razmišljanje, inspirišu u daljem radu, a neretko i da nam pruže jednu sasvim drugačiju perspektivu o stvarima koje smo mislili da već poznajemo.
Priliku da to iskusi dobila je grupa mladih koja je krajem aprila učestvovala u studijskoj poseti Prištini i Gračanici, u organizaciji Građanskih inicijativa. Iako kratka, studijska poseta im je pružila šansu da se susretnu sa jednim drugačijim Kosovom od onoga što su uglavnom imali prilike da pročitaju, čuju i vide, kako u mejnstrim medijima, tako i u široj javnosti.
„Iskustva i priče sa kojima sam se susreo dodatno su me motivisale da budem aktivniji u promociji dijaloga, tolerancije i zaštite ljudskih prava.“
NEWBORN znak, u pozadini: Centar omladine i sporta (ranije poznat pod imenom “Boro i Ramiz”)
Poseta Prištini započeta je posetom redakciji platforme Kosovo 2.0 i razgovorom sa glavnom urednicom Besom Luci o istorijatu i radu platforme, ulozi medija u izgradnji pomirenja i suočavanja sa prošlošću u regionu, kao i o primerima dobre prakse međuetničke saradnje na polju medija i istraživačkog novinarstva. Grupa je imala priliku da vidi različita istraživanja i reportaže koje je Kosovo 2.0 tokom godina objavljivalo na temu suočavanja sa prošlošću, ali i da pogleda publikacije i neke od retkih fizičkih primeraka časopisa Kosovo 2.0.
Susret sa publicistom, analitičarem i aktivistom Shkëlzenom Gashijem fokusirao se, najpre, na razgovor o njegovom radu na analizi udžbenika istorije u zemljama bivše Jugoslavije, zatim njegovoj knjizi „Masakri na Kosovu 1998-1999.“, kao i o njegovom višegodišnjem projektu “Druga Srbija”. Pored toga, pokrenuto je dosta zanimljivih i važnih tema, poput uloge civilnog društva u procesu pomirenja, odnosu albanske nacionalne manjine u Srbiji prema Kosovu i obratno, ali i sudbini procesa tranzicione pravde danas.
“Ova poseta me je inspirisala da još više radimo na onome što smo započeli kao mladi Albanci i Srbi, i da se još snažnije borimo za naša prava.”
Poseta Barabar centru
Za kraj prvog dana organizovana je poseta Barabar centru koji se nalazi u samom centru Prištine, u nekadašnjem hotelu Grand. Pored istorijskog značaja same lokacije, Barabar centar igra važnu ulogu na umetničkoj i aktivističkoj sceni, kako Kosova, tako i regiona. Domaćin grupi bio je Kushtrim Koliqi , direktor organizacije Integra, koji je predstavio rad Barabar centra i važnost dostupnosti prostora za nezavisnu umetnost i artivizam. Posebna pažnja data je i razgovoru o važnosti i ulozi festivala “Mirdita, dobar dan” u procesu izgradnje poverenja i pomirenja, a koji se već godinama organizuje u Beogradu i Prištini u saradnji Integre, Inicijative mladih za ljudska prava i Građanskih inicijativa.
“Znao sam da postoji statua „Bratstvo i jedinstvo“, ali nisam znao priču iza toga.”
Spomenik junacima NOB-a
Iako drugog dana posete Prištini vremenski uslovi nisu bili najpovoljniji, grupa mladih odlučno je nastavila aktivnosti prema planu. Prva takva aktivnost bila je pešačka tura po gradu, sa posebnim naglaskom na jugoslovensko i post-jugoslovensko nasleđe Prištine, a u društvu Koraba Krasniqija iz organizacije ProPeace Kosovo.
Šetnja je krenula od Nacionalne biblioteke, odnosno, Univerziteta u Prištini, uključujući razgovore o umetničkoj instalaciji Informative Hat Elize Hoxhe i Hramu Hrista Spasa koji se nalaze u okviru kampusa. Nakon toga, tura se nastavila do Spomenika junacima Narodnooslobodilačke borbe, gde se poveo razgovor o sudbinama spomenika koji predstavljaju jugoslovensku prošlost, kao i o dodatnoj simbolici koju takvi “redigovani” spomenici danas nose.
“Opisivanje spomenika kao mesta kolektivnog sećanja ostavilo je najveći utisak na mene.”
Spomenik nestalima “Onima koji nam nedostaju”
Sledeći spomenik koji je grupa mladih posetila bio je spomenik nestalima pod nazivom “Onima koji nam nedostaju”, jednog od retkih spomenika žrtvama ratova 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije koji nije etnički obojen. Nastao kao inicijativa udruženja žrtava, danas predstavlja izraz zajedničke patnje svih onih koji i dalje ne znaju sudbine svojih članova porodica, ali i mesto na kome zajedno svake godine na Međunarodni dan nestalih ostavljaju cveće u znak sećanja na sve nestale.
Grupu mladih put je dalje vodio ka spomeniku Ibrahimu Rugovi, Trgu Majke Tereze, i statui Zahira Pajazitija, kao i do spomenika posvećenog studentskim protestima 1968. godine. Poseta ovim spomenicima podstakla je i diskusiju o spomenicima koji veličaju borce i dominantnom maskulinitetu koji je kod takvih spomenika po pravilu prisutan. Šetnja je, simbolično, završena kod sad već čuvenog spomenika NEWBORN, koji se nalazi ispred Centra omladine i sporta, nekada poznatijeg kao “Boro i Ramiz”. Upravo je priča o sudbinama “pravih” Bore i Ramiza i zaokružila ovu pešačku turu, i poslužila kao lekcija iz negovanja zajedništva i solidarnosti koje su nam preko potrebne i danas.
Dikusija o važnim temama za naša društva nastavljena je i prilikom posete Institutu za socijalnu politiku Musine Kokalari, gde su mladi sa Visarom Ymerijem, izvršnim direktorom Instituta, razgovarali, pre svega, na temu budućnosti. S obzirom da se izraz “suočavanje sa prošlošću” u javnom diskursu na našim prostorima često koristi samo kao fraza, bez suštinskog značenja, postavilo se pitanje da li je možda danas, 2025. godine, zapravo vreme da gledamo u zajedničku budućnost regiona, i dogovorimo se kako želimo da ona izgleda. Razgovarano je i o problemima između kojih je moguće povući paralelu, kao što su prava manjina, kao i o socijalnim problemima poput zdravstvene zaštite, pravima radnika i “plate za život”, ali i mogućim zajedničkim rešenjima za ove ne tako male izazove.
“Iskreno, nisam znao tačan broj dece ubijene ili nestale tokom godina 1998–2000.”
Dan je završen na izuzetno emotivan način – posetom izložbi “Bilo jednom, ne ponovilo se” u Dokumentacionom centru Kosova, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo Kosova i susretom sa izvršnim direktorom Bekimom Blakajem. Ova izložba posvećena je deci žrtvama rata koja su u periodu 1998-2000. godine ubijena, ili se i dalje vode kao nestala.
“Prikazi priča o stradanju dece i lične stvari žrtava podsetili su me koliko su zločin i rat destruktivni i koliko je važno da učimo iz prošlosti kako se takvi događaji više nikada ne bi ponovili.”
Poseban utisak na grupu mladih, prema njihovim rečima, ostavila je činjenica da ova izložba sadrži i lične predmete i priče o deci svih etničkih zajednica, odnosno, da nije jednostrana. Neki od njih su za izložbu bili čuli i ranije, ali niko nije očekivao koliko će na njih uticati suočavanje sa, najpre, brojem dece žrtava, zatim brojem dece koja se i dalje vode kao nestala, i na posletku – pričama koje je sa njima podelio Bekim Blakaj, a tiču se procesa stvaranja izložbe i komunikacije sa porodicama žrtava.
“Posebno me je inspirisala njena posvećenost dokumentovanju ratnih zločina i promociji zaštite ljudskih prava.”
Poslednjeg dana posete, a pre povratka u Beograd, grupa je posetila Gračanicu i razgovarala sa istoričarkom Marijanom Tomom. Pre samog susreta, mladi su imali priliku da posete manastir Gračanica. Posebno zanimljivo, pored samog obilaska manastira, bila je činjenica da se na jednom malom prostoru nesmetano odvijalo nekoliko paralelnih događaja. S jedne strane, tu su bili turisti iz različitih krajeva sveta koji su došli da posete manastir kao deo kulturnog i verskog nasleđa, fotografišu, i nauče nešto više o njegovoj istoriji. Prisutna je bila i televizijska ekipa koja je stajala sa strane ulaza u crkvu, i verovatno došla da uzme izjavu od sveštenika. A u samoj crkvi u toku je bilo krštenje.
Manastir Gračanica
Nakon manastira Gračanica, bilo je vreme za poslednji susret u okviru ove studijske posete, i to sa istoričarkom Marijanom Tomom, koja živi i radi u Gračanici već duži niz godina. U opuštenom razgovoru sa mladima, Marijana je ispričala o svojim iskustvima i dostignućima rada na suočavanju sa prošlošću i dokumentovanju ratnih zločina, ali i činjenici da kontinuirani rad na ovim temama i zalaganje za tranzicionu pravdu u regionu, a bez velikih rezultata što se tiče promene dominantnih narativa i dostizanja istine i pravde, može nažalost da ima i negativne posledice, u vidu burnout-a.
“Jedan od značajnih delova studijske posete za mene bio je susret sa Marijanom [Tomom] u Gračanici. Njeno bogato iskustvo i posvećenost radu na suočavanju sa prošlošću pružili su mi dublje razumevanje važnosti istine i pravde u procesu pomirenja.”
Nakon toga, razgovaralo se o situaciji u samoj Gračanici danas, ali i temama kojima se Marijana danas bavi, a to su prava manjinskih zajednica na Kosovu. Mladi su imali prilike da čuju dosta novih informacija, posebno što se tiče prava romske nacionalne manjine na Kosovu.
Ova studijska poseta, sudeći po utiscima učesnika, uspela je u svojoj nameri, a to je da edukuje, proširi vidike i navede na razmišljanje o temama koje nažalost nisu dovoljno prisutne u javnosti. Umesto zaključka, najbolje je citirati jednog od učesnika posete:
“Iako sam veoma senzibilisan kada je reč o procesu izgradnje mira i suočavanja s prošlošću, svaki put kada se govori o ovim temama, čovek biva pogođen na mnogo načina. Ako bih to rekao na stilizovan način – žrtva nema ni boju, ni godine, a kamoli bilo koje druge suptilne identitetske odrednice.”
*Svi citati korišćeni u tekstu preuzeti su, u izvornom obliku, iz evaluacionog formulara koji su učesnici popunili nakon studijske posete*
Studijska poseta Kosovu je organizovana u okviru projekta „Suočavanje sa prošlošću – nove generacije, nove perspektive“ koji Građanske inicijative sprovode u okviru projekta “Podrška Evropske unije izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu” koji finansira EU i sprovodi UNDP, a sprovodi se u Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.