01 Dec Treća #PRaćka konferencija – kako izbeći zamke moderne komunikacije u civilnom sektoru

logoi-pracka

Beograd 24-25. novembar 2016. – TACSO Resursni centar Građanskih inicijativa zajedno sa Srbijom u pokretu organizovao je treću po redu PRaćka konferenciju o trendovima u  komunikacijama u neprofitnom sektoru, na kojoj su organizacije širom Srbije imale priliku da podele svoja iskustva, trenutne problem sa kojima se susreću i zajednički iznađu najbolja rešenje da komuniciraju svoje rezultate sa javnošću.

Ovogodišnja PRaćka bavila se PRipovedanjem, jer način na koji pričamo o sebi, svom radu, aktivnostima, kampanjama i projektima utiče na to kako nas ljudi vide i razumeju, te su glavne teme i lajtmotiv konferencije bile promena javnog narativa i PR veštine.

jak_4981Konferenciju su otvorile Bojana Selaković (Građanske inicijative), Nataša Čorbić (Srbija u pokretu),  Vildana Drljević (Fondacija za nove komunikacije Dokukino) i  Ivana Todorović (Societe Generale Banka Srbije).

Na prvoj panel diskusiji, “Imidž OCD u javnosti: promena narativa” Maja Stojanović (Građanske inicijative), učesnicima/ama je skrenula pažnju na to kako su OCD trenutno percipirane od strane javnosti i istakla: “Mi smo strani placenici i domaci izdajnici, zato sto trazimo da se postuju srpski zakoni!”. Vidan Danković (Srbija u pokretu) je naglasio pozitivne strane funkcionisanja nevladinih organizacija: “Pristupačnost je jasan pokazatelj da li je društvo u kom gajim svoju decu vodi računa o najslabijima”. Dobrica Veselinovć (Ministarstvo prostora) skrenuo je pažnju na važnost praćenja aktuelnih potreba društva: “Ne treba mi svojim tetkama da objasnimo čime se bavimo, već te tetke treba nama da kažu čime da se bavimo”. Govornici su se složili oko svojih dosadašnjih iskustava  i zapažanja kada je imidža organizacija u javnosti u pitanju. Iako se OCD bave građanima i zastupaju njihove interese, to ne komuniciraju na pravi način, opšti je zaključak disukusije. Shodno tome, građani stvaraju pogrešnu sliku o nama, što predstavlja veliki problem i izvor konfuzije. Jedan od predloga kako promeniti trenutnu situaciju bio je razvijanje kulture dijaloga civilnog društva, države i medija, čime će OCD imati prepoznatljivu ulogu.

Konferencija je nastavljena treningom o Javnom narativu, gde su učesnici/e, uz mentorsku podršku facilitatora Srbije u pokretu, imali zadatak da ispričaju priče tako da svi žele da ih čuju. Opšti zaključak treninga bio je da postojeći narativi imaju veliki uticaj na stvaranje negativnih stavova javnosti o organizacijama.

dsc_0001Marija Vujković (Građanske inicijative) skrenula je pažnju na to da način na koji saopštavamo sopstvene priče mora biti inspirativan i ohrabrujući: “Ispričajmo priču tako da svako želi da je pročita!” , a Marija Stevuljević  (Srbija u pokretu) istakla je važnost jasnosti, razumljivosti i aktuelnosti priče:  “Priča mora da objasni javnosti zašto ste baš vi relevantni da je pričate” i svojom prezentacijom otvorile drugi dan konferencije, u čijem je fokusu bio storytelling kao PR veština.

Na temu se nadovezala  Ljiljana Boljanović izlaganjem o PR-a u kriznim situacijama. Ona je, ovom prilikom, predstavila postojeće taktike  za prevazilaženje kriznih situacija:  “Treba da prestanemo da mislimo da su nam svi neprijatelji i razmišljamo o tome do koga sve možemo da dopremo. Najveće zablude su da se krizne situacije mogu sprećiti i kontrolisati, da dođu i prođu. Krizne situacije se ne mogu kontrolisati, ali mi možemo kontrolisati kako reagujemo na njih”.dsc_0052

Sledeći segment konferencije bio je rezervisan za panel diskusiju na temu Kako kompanije prepoznaju dobre priče? Jelena Vasilev (Erste Banka Srbija) istakla je da je: “najvažnija ideja i njen potencijal da se razvija”, Miloš Đuričanin (Srpska asocijacija menadžera) poručio je organizacijama da: “mogu bolje da se čuju ako se udruže sa kompanijama”, Darko Bogojević (Microsoft Srbija) istakao da kompanije i civilni sektor imaju zajedničkih tema i polja delovanja, rekavši da je cilj kompanije koju predstavlja da: “obrazuje one koji nemaju pristup inovativnim tehnologijama i to delimo sa NVO”. Ivana Todorović (Societe Generale Banka Srbije) u fokus diskusije je stavila pitanje: “Kako biznis sector može da pomogne organizacijama civilnog društva?”,  na koje joj je odgovorio  Nikola Papak (Delhaize Srbija) rekavši da: “Civilni i biznis sektor dele mnoge vrednosti, samo treba da ih prepoznaju jedni kod drugih”,  kao i to da “kompanije treba da otvore vrata nevladinom sektoru”.

Konferencija je završena segmentom posvećenim Cause Marketingu, gde je Uroš Bonšek (CNVOS) naglasio jedan od glavnih principa cause marketinga: “čineći dobro drugom, činiš dobro i sebi”.

Više fotografija sa Konferencije #PRaćka 2016 možete pogledati  OVDE

Pratite i dalje naš rad!