Tri slobode pod lupom: 12. januar – 25. januar 2024. godine

Beograd, 25. januar 2024. godine

Kršenje osnovnih ljudskih prava u Srbiji

12. januar – 25. januar 2024. godine

Nakon relativno mirnog početka 2024. godine, napadi na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja nastavile su se po starom.

U posmatranom periodu kritički nastrojeni mediji i novinari/ke nastavili su da se suočavaju sa pretnjama i zastrašivanjem, što ukazuje na to da je ova profesija postala jedna od najrizičnijih u Srbiji. Novinarka N1 Vanja Đurić i novinar Nove S Željko Veljković danima se nalaze na meti verbalnih napada na platformi X zbog komentarisanja nastupa pred utakmicu Crvene zvezde na kojem je devojčica sa Kosova pevala nacionalističku pesmu. Iako se komentari novinara nisu odnosili na devojčicu, već na sveopštu društveno-političku klimu u zemlji, vrlo brzo našli su se na udaru političara/ki vlasti, ali i pojedinih desničarskih partija, te velikog broja nepoznatih osoba koje su zloupotrebile pominjanje deteta u cilju vređanja novinara. Novinari su označeni kao “srbomrsci”, a u nekim od komentara stajale su i otvorene pretnje smrću.  I lokalni mediji izloženi su različitim pritiscima. Direktor Osnovne škole “Branko Radičević” iz Bujanovca podneo je krivičnu prijavu protiv novinarke portala Bujanovačke Ivane Jovanović zbog pisanja o rekonstrukciji škole. Policija je po prijavi došla u prostorije ovog portala kako bi uzela izjavu od novinarke.

Na meti orkestrirane kampanje visokih državnih funkcionera/ki našla se i organizacija CRTA. Od izbora održanih 17. decembra, CRTA se suočava sa bespoštednim napadima zbog ukazivanja na izborne nepravilnosti zabeležene tog dana. CRTU su napali predsednik, premijerka i drugi članovi vladajuće stranke. Vladimir Đukanović je u napadima otišao najdalje, pozivajući na hapšenje zaposlenih u CRTI i na zabranu rada ove organizacije. Napade na CRTU osudili su, pored domaćih nevladinih organizacija, i brojni strani zvaničnici.

Sa već tradicionalnim etiketiranjem nevladinih organizacija kao “stranih plaćenika“ suočile su se i romske organizacije. Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, optužio je romske organizacije da “decenijama uzimaju pare od međunarodnih nevladinih organizacija na temu Roma, ali su uspavane kada su Romi stvarno ugroženi i kada ih neko napadne”. Višestruka marginalizacija sa kojima se Romi/kinje u Srbiji suočavaju nije sprečila Aleksandra Šapića da nastavi sa diskriminatornim izjavama i vređanjem romske zajednice, a ovoga puta i vređanjem organizacija koje se bore za unapređenje položaja ove zajednice u našoj zemlji.

Više o ovim ali i drugim slučajevima koji su zabeleženi u prethodnom periodu, pogledajte u punom izveštaju ispod: