26 Apr U Somboru se nedovoljno koristi mogućnost obraćanja Nezavisnim institucijama
U Somboru je, u organizaciji Građanskih inicijativa i Centra zadruštveni razvoj 21.aprila održan okrugli to pod nazivom “Nezavisne institucije bliže građanima”.
Cilj ovog događaja, kao i celog projekta, koji podržava Američka ambasada u Beogradu, je približavanje rada ovih institucija građanima/građankama. Kroz direktan kontakt sa Zaaštinikom građana, Povernicom za zaštitu ravnopravnost i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti građani su imali priliku da se upoznaju sa delokrugom njihovog rada i mogućnostima za rešavanje problema korišćenjem ovih mehanizama.
Saša Janković, Zaštitnik građana, izjavio je da statistika svedoči da građani Srbije znaju šta su nezavisne instutucije i koja je njihova uloga. Tokom prethodne godine njemu se obratilo više od 20.000 građana sa zahteom za zaštitu prava. Iako 2/3 tih obraćanaja nije bilo u njegovoj nadležnosti, u 2015.godini ukupno 6000 građana/ki podnelo je pritužbe na rad organa vlasti i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. Podaci iz redovnog godišnjeg Izveštaja Zaštitnika građana za 2015.godinu govore da je preko 90% preporuka koje je Zaštitnik uputio organima javne vlasti sprovedeno. To je, imajući u vidu da su preporuke neobavezujećeg karaktera, vredno hvale. Iz Sombora je do sada stiglo ukupno oko 200 pritužbi, a samo u prošloj godini nešto manje od 100. On smatra da je to nedovoljno, pa se postavlja pitanje da li su građani Sombora zaista toliko zadovoljni radom organa vlasti i poštovanjem njihovih prava.
Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da građanima treba pružiti više podrške za ostvarivanje i zaštitu njihovih prava. Kada je reč o upućivanju pritužbi na organe vlasti ovoj instituciji, ključno je da postji uzročna veza između ličnog svojstva i postupanja organa vlasti. Trend porasta broja predmeta u kojima je Poverenik postupao bio je primetan u 2015.godini – 1040 predmeta u odnosu na 884 u 2014, pšto predstavlja povećanje od oko 20%. Podaci kojima raspolaže Poverenik govore da se, od 19 osnova predviđenih Zakonom, diskriminacija najčešće vrši po osnovu pola (22,1%), a slede pritužbe zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti (18,4%), zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta (11,3%) i zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba (9,4%).
Za proteklih 6 godima, koliko postoji institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, iz Sombora je stiglo ukupno 20 pritužbi. Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja I zaštitu podataka o ličnosti, Stanojla Mandić, izjavila je da je, nakon sticanja svih potrebnih uslova za rad Poverenika (prostora i povećanja broja zaposleni), ažurnost u postupanju po pritužbama građana značajno povećana. Godišnje se Povereniku upitu između 5000 i 6000 žalbi zbog povrede prava na pristup informacijama od javno značaja. Od 2005.godine iz Sombora je stiglo oko 100 obraćanja. U 20015.godini procenat uspešnosti intervencije Poverenika iznosio je 95%; nakon izjavljivanja žalbe Povereniku organi vlasti postupali su po poreporuci u 2/3 slučajeva. Poverenik u manjem broju slučajeva donosi i rešenja (obavezujućeg karaktera) , ali nema mehanzam da primora organ vlasti da po tom rešenju i postupi. Predviđene novčane kazne su za sad niske i isplaćuju se iz budžeta. Po Zakonu o slobodnom pristupu iinformacijama od javnog začaja, Vlada je dužna da obzbedi izvrešenje Poverenikovih rešenja, ali to ne čini.
Oblast zaštite podataka o ličnosti zakonski nije dobro uređena, pa e tu situacija lošija. Umesto zakonom, ova oblast uređena je pravilnicima ministarstava, a neki segmenti nisu uopšte uređni (video nadzor, biometrija, bezbednosne provere). U praksi se, nažalost, često, čak i kada postoji pravni osnov, traži više podataka nego što je to predviđeno. Iako je Zakon donated još 2008.godine još uvek nisu usvojeni svi podzakonski akti koji bi obezbedili njegovu punu ptimenu. Jedan od dokumenata koji nedostaje je Akt o ahiviranju naročito osetljivih podataka.
Jedno od pitanja prisutnih odnosilo se na slučaj oduzimanja poslovne sposobnosti fizičkom licu i na osnovu toga, uskraćivanju biračkog prava. Osobe sa invaliditetom u Somboru izložene su diskriminaciji po tom osnovu, pa se jedno od pitanja odnosilo na problem neobaveznosti postojanja pristupnih rampi u stambenim zgradama koje su davno izgrađene. Takođe, prisutne je zanimalo kada/gde se završava nadležnost jedne institucije a počinje druge (u konkretnom slučaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnika građana).
Sledeći Okrugli sto biće održan u Leskovcu, 28.aprila.