11 Mar Udruženje „Naš svet, naša pravila“: Mladi mogu da menjaju svet i to uveliko rade

Mlade iz manjih mesta teže je podstaći na aktivizam, ali kada se jednom „zaraze“ ovim „virusom“, on trajno utiče na njihova shvatanja, pogled na svet i traganje za načinima da taj svet promene, smatra Emilija Milenković iz udruženja „Naš svet, naša pravila“ iz Vranja. Kako kaže, mnogo je veći izazov baviti se aktivizmom u patrijarhalnim sredinama, kakvo je Vranje, ali je zato i svaki uspeh mnogo veći i podstiče na dalje delovanje. Tako je, pored redovnih aktivnosti koje organizuju, dvoje članova udruženja učestvavalo prošle godine u izradi Lokalnog akcionog plana za mlade u Vranju.

Članovi i članice ovog udruženja svoje prve aktivističke korake načinili su još u starijim razredima osnovne škole, neko vreme su delovali kao neformalna, a kao formalna grupa deluju poslednje četiri godine. U početku su se najviše bavili ekološkim temama, a kasnije su proširili polje svog interesovanja i delovanja. Prvi projekat iz 2017. godine „Neka neko bude eko“ bavio se ekologijom i kroz radionice i predstavu najmlađima su ukazivali na problem zagađenja životne sredine.

„Osećaj da smo mi kao osmaci napisali projekat koji je grad odobrio i dobili neka sredstva za to bio je fenomenalan. To je bio naš veliki start i od tada smo se zvanično zaljubili u aktivizam, iako sam se ja aktivizmom bavio još od petog razreda osnovne škole“, priča Đorđe Stojanović, direktor udruženja,  i dodaje da su odlučili  da registruju udruženje kada su shvatili da ne mogu da učestvuju na svim konkursima kao neformalna grupa, a da bez finanansijskih sredstava ne mogu kvalitetno da se bave aktivizmom.

Nakon ove akcije usledila je „Nemamo planetu B“, pod čijim imenom su sprovedene sve dalje ekološke aktivnosti.

Pojedinačne ekološke akcije, kaže Emilija, organizuju kad god za tim ima potrebe, a potrebe su stalne, s obzirom na to da se svaka očišćena lokacija vrlo brzo vrati u prvobitno stanje. Najbolje je da se takve akcije organizuju na inicijativu mladih ljudi, jer oni kada učestvuju u akcijama na prvom mestu podižu svest o problemu prvo sami, a onda i u svojoj okolini, smatra ona.

„Kada učestvuju u, na primer, čišćenju neke lokacije, verovatno nikada više neće bacati ništa u prirodu. Ako i ne utiču na nekog drugog, dovoljno je da sami sebi podignu svest o nekom problemu, i to je uspeh. Mislim da je veoma bitno da se krene od mladih, da se od najranijih godina ljudima ukaže na važnost zdrave životne sredine, ali i drugih društvenih problema sa kojima se kao društvo suočavamo“, poručuje Emilija.

Iako su se u početku koncentrisali na ekologiju, vrlo brzo su odlučili da se bave i drugim oblastima, ali im je fokus uvek i isključivo na mladima. Sebe definišu kao udruženje mladih koje se bavi svime, ali za mlade. Svaki program sa mladima uvek organizuju u tri nivoa – informisanje, edukovanje i akcija, odnosno rad na rešenju nekog konkretnog problema, pošto smatraju da mladi samo tako mogu u potpunosti da se uključe u ono što je tema projekta.

Osećaj pripadnosti i zajedništva – srž ovog omladinskog udruženja

Udruženje zvanično broji osam članova i članica, uz još 15 redovnih članova i članica aktivističke mreže, koji će, ako budu zainteresovani, i formalno postati članovi i članice. Rukovodstvo udruženja sada je van Vranja, studiraju u Beogradu i Nišu, ali u Vranju je Klub udruženja, koji će raditi na idejama, družiti se i pomoći im da steknu osećaj propadnosti, budu deo nečega, što im je neophodno u prelaznom periodu razvoja, a koji je i osnivačima i osnivačicama udruženja pomogao da ostanu „na pravom putu“, smatra Đorđe.

„Cilj nam je da i kada mi nismo u Vranju, ostavimo mogućnost mladima da budu deo nekog kolektiva, da rade kvalitetne i lepe stvari i da tu mogu da pronađu snagu u teškim situacijama, a pre svega da pronađu prijatelje. Odnos koji smo između sebe izgradili je zapravo naš najveći uspeh, ali i odnos koji smo izgradili sa drugim ljudima. Pored učešća u projektima, neformalnog učenja, osećaj zajedništva je nešto najvrednije što naše udruženje nudi mladima. To je srce naše aktivističke mreže“, poručuje on.

Udruženje „Naš svet, naša pravila“ otvoreno je i za mlade van Vranja, a članovi smatraju da su upravo mala udruženja poput ovog, koja nemaju presloženu strukturu, idealna za prve aktivističke korake mladih ljudi.

„Mladi mogu da menjaju svet i mladi ga menjaju! Nikada nemojte sumnjati da jedna mala grupa može promenti svet, jer su velike promene uvek dolazile od malih grupa, a na čelu tih kolona su uvek bili mladi ljudi. Kada se neko preda nekom poslu, može da uradi sve, a naročito mladi, jer su puni energije i dobrih ideja. Mišljenje da su mladi za nešto nesposobni je velika greška, puni su potencijala, čak i kada im se ne da prilika. Oni sami stvaraju prilike, samo kada to požele“, kaže predsednik udruženja „Naš svet, naša pravila“.

Što se tiče problema mladih u Vranju, oni se dele na probleme onih „starijih“ mladih, koji se uglavnom vezuju za nezaposlenost i probleme srednjoškolaca, koji su slični problemima mladih u celom svetu, uz dodatni problem nedostatka kulturnih sadržaja, sa čime se Vranje suočava, kao i drugi manji gradovi,  smatra Emilija.

„Istraživanje koje smo radili za potrebe Lokalnog akcionog plana u Vranju, pokazalo je da mladi retko posećuju kulturne ustanove, da nema dovoljno kulturnih sadržaja, a da oni kojih ima, nisu prilagođeni mladima. Druga stvar je to što mladi nemaju mogućnost za neformalno obrazovanje, nemaju mesto na kome mogu da se okupljaju, da izraze svoje ideje, da rade bilo šta van formalnog obrazovanja. Zbog toga mladi pokreću neke inicijative, ali bez podrške rukovodstva grada, te ideje ne mogu da budu održive“, kaže ona i dodaje da je ejdžizam takođe veliki problem u ovom gradu, jer stariji misle da mladi ne mogu ništa samostalno da urade, zbog toga oni i odustaju, ili žele da što pre odu iz Vranja.

Prema njenom mišljenju, većinu mladih iz Vranja je teško pokrenuti, ali kada jednom dožive aktivističko iskustvo, obavezno žele da nastave time da se bave. Pored ekologije, udruženje se bavi ljudskim pravima, rodnom ravnopravnošću, naročito borbom protiv seksizma, odnosno uverenja koja su vezana za duboko ukorenjeno patrijarhalno uređenje društva. Zato su se bavili i vršnjačkom edukacijom o finansijskom i društvenom osnaživanju devojaka.

Autorka: Milica Branković

Ova aktivnost sprovodi se u okviru projekta Amplifying Local Voices for Equitable Development (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode Peaceful Change initiative i People in Need u partnerstvu sa Građanskim Inicijativama, PEN – Peer Educators Network i NVO Aktiv.