20 Sep Zamke izmena i dopuna zakona

Beograd, 20. septembar 2021. godine

Izmene i dopune menjaju suštinu zakona

U poslednjih nekoliko meseci vlast pokušava izmenama i dopunama legislative suštinski da izmeni zakone koji se tiču medijskog i civilnog sektora, ne hajući previše na argumentovana protivljenja.

Još u junu mesecu, na panelu “Budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji, organizacija Partneri Srbija, zajedno sa članovima Koalicije za slobodu pristupa informacijama, rečeno je da proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja traje duže od tri godine. Posle pauze od godinu dana, proces je nastavljen u januaru formiranjem nove radne grupe od strane Ministarstva za državnu upravnu i lokalnu samoupravu koju su činili predstavnici organa vlasti i Poverenik. Van ovog procesa ostali su mediji, civilni sektor i akademska zajednica. Tek nakon reakcije Nacionalnog konventa i Koalicije za slobodu pristupa informacijama, nakon intervencije premijerke Ane Brnabić, predstavnici civilnog sektora uključeni su u radnu grupu ali bez mogućnosti da glasaju o predlozima koji će ući u Nacrt.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija je posebno istakao da je štetno izuzimanje verskih zajednica i političkih stranaka iz kruga obveznika Zakona, kao i uključivanje Narodne banke Srbije u krug obveznika protiv kojih ne može biti izjavljena žalba Povereniku.

Sporno je, takođe, što predviđeni Nacrt sada sadrži devet mogućih osnova za ograničenje prava na pristup informacijama dok je prethodni sadržao samo pet, što ukazuje na umanjenje prava građana u oblasti prava na pristup informacijama.

Poverenik Milan Marinović istakao je da nije dobro što MDULS kao predlagač Nacrta nije organizovao javnu debatu, poput ove, organizovane od strane Koalicije za slobodu pristupa informacijama, te da se slaže sa Crvenim linijama koje su iznete od strane predstavnika civilnog sektora.

Ipak,  Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je objavilo 28. maja Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i otvorilo javnu raspravu o ovom dokumentu, koja je trajala do 16. juna 2021. godine. Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazivala je da su pojedina rešenja iz Nacrta neprihvatljiva, jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je potom Nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nakon sprovedene javne rasprave.

Najznačajnije izmene koje ovaj Nacrt zakona obuhvata, a protiv kojih su organizacije, članice Spikoalicije (Koalicije za slobodan pristup informacijama) odnose se na izuzeća od prava na slobodan pristup informacijama; ograničenja u pogledu korišćenja informacija koje su dobijene na osnovu zahteva niti obaveza tražilaca da dokazuju interes za pristup informacijama; sužavanje kruga organa vlasti koji su obveznici zakona i koji su dužni da postupaju po zahtevima i da objavljuju informacije proaktivno; slučajevi u kojima je omogućeno da prvostepeni organi javne vlasti mogu pokrenuti upravni spor protiv odluke Poverenika; sužavanje kruga organa protiv čijih se odluka može uložiti žalba i krug razloga zbog kojih se može uložiti žalba; sužavanje ovlašćenja inctitucije Poverenika kao i njene nezavisnosti.

Nakon javne rasprave urađen je drugi nacrt. Neka opšta ocena bi mogla da glasi da su prihvaćena bitna poboljšanja ali da nisu prihvaćene sve sugestije sektora. Trenutno se čeka da se Nacrt pojavi na Vladi koja bi trebalo da ga usvoji.

Prilično burne reakcije izazvale su i izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS), saopštili su da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosadašnjim radom Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Udruženja i asocijacije su navele primere predloga koje Radna grupa razmatra, a koja odstupaju ne samo od Medijske strategije, već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Tako. na primer, propisivanje prethodne zabrane širenja lažnih vesti urađeno je na način koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava, jer niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima služi, niti je jasno kako će se obezbediti proporcionalnost ograničenja koje se na ovaj način uvodi. Pri svemu, postojeći zakonski mehanizmi u ovoj oblasti već su usklađeni sa međunarodnim standardima, i trebalo bi samo insistirati na pravilnoj primeni zakona, ne na veštačkom kreiranju instituta lažnih vesti.

Sporno je i uvođenje direktnog subvencionisanja odnosno državne pomoći izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom. Direktno subvencionisanje je koncept koji je napušten još ranijim strateškim dokumentima iz oblasti medija. Javni novac koji cirkuliše na medijskom tržištu, po nalazima same Medijske strategije, već pravi značajne poremećaje na tržištu, te je za informisanje osoba sa invaliditetom nužno unapređivati postojeći okvir za projektno sufinansiranje i programe javnih medijskih servisa. Uvođenjem direktnog subvencionisanja izdavača medija za informisanje osoba sa invaliditetom, akcenat se sa proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja za osobe sa invaliditetom, premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija.

Medijska strategija kao jedan od problema u oblasti projektnog sufinansiranja pominje “nejasno definisanu namenu konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovništva za određenim medijskim sadržajima”. Zato se u Strategiji predviđa da će se “izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naročito putem: predviđanja obaveze da se vrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadržaje koji nedostaju. Pojedini članovi sada se protive uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima u Nacrt, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva vreme koje navodno nemamo;

Iako Medijska strategija predviđa prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu kao uslov za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i on-line medije, kao i prednost kod projektnog sufinansiranja za medije sa manje, ili bez izrečenih mera Saveta za štampu, u Radnoj grupi se ovo rešenje ponovo dovodi u pitanje, i pokušava da se izuzme iz Nacrta;

Alternativnim rešenjima pokušava se relativizovati zabrana da izdavači medija budu u javnoj svojini. Ovo je u suprotnosti sa temeljnim opredeljenjem i prethodne i važeće Medijske strategije, te u suprotnosti i sa samim važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je propisao izlazak organa javnih vlasti iz vlasničke strukture medija. Iako predlog nije prihvaćen od Radne grupe, i dalje nije jasno da li će ostati kao alternativno rešenje ili ne.

Umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo članova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvođenje ove definicije ne samo da nije bilo predviđeno Medijskom strategijom, nego i preti da, u slučaju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske zaštite čitav niz lica čiji je rad nesumnjivo od značaja za informisanje javnosti.

Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala i zakonska obaveza besplatnog prenosa terestrijalnih kanala svim telekomunikacionim platformama se ponavljaju u radu Radne grupe, pored toga što su generalno problematična, niti su predviđena Medijskom strategijom, niti su uopšte materija Zakona o javnom informisanju i medijima.

Na primedbe novinarskih udruženja i medijskih asocijacija reagovala je i premijerka Brnabić koja je izjavila da oko ovakvih stvari ne može biti rasprave, i da predlog novog Zakona o javnom informisanju i  medijima mora biti u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom. Oko ovoga nema kompromisa, rekla je predsednica Vlade i obećala da će razgovarati sa timom iz resornog ministarstva i, ukoliko bude potrebno, uključiće se lično u rad ove Radne grupe.

Šta će biti sa predloženim izmenama i dopunama, videće se ubrzo ali ostaje gorak ukus da je Radna grupa pokušala da progura rešenja koja nisu u skladu sa Medijskom strategijom.

I na kraju, ovih dana su aktuelne izmene i dopune Zakona o unutrašnjim poslovima. Ukoliko bude usvojen u ovoj formi, upozoravaju organizacije civilnog društva, urušiće se dostignuti nivo ljudskih prava izmeđuostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.

Predloženim članovima 44, 156 – 158 Nacrta Zakona kojim se uređuju sistemi za obradu podataka, kao i nadzor i snimanje na javnim mestima ugrožava se pravo na privatnost građana i uvodi se totalni nadzor bez ikakve kontrole suda i potpuno suprotno standardima GDPR-a i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ove odrede mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu. Podsećamo da su ove odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru.

Takođe, ograničenjima koja su predviđena članovima 25, 58 i 59, kao i kaznene odredbe u članu 355 kojima se predviđaju visoke kazne i za fizička lica, kako za upotrebu pojma policija tako i za otkrivanje identiteta ovlašćenog lica ugrožavaju redovan rad novinara, izveštavanje u interesu javnosti, i dovode do apsurdne situacije budući da se za upotrebu pojma „policija“ mora tražiti dozvola resornog  ministra.  Otkrivanje identiteta policajca, koji po svemu sudeći više neće nositi oznake sa svojim prezimenima već će oznake biti kombinacija slova i brojeva, takođe će biti kažnjivo, iako se radi o službenom licu čiji rad mora da bude pod lupom javnosti.

Rad na ovom Nacrtu Zakona protekao je prilično netransparentno i zainteresovane strane uprkos programu javnih rasprava koji je objavljen na sajtu MUP -a, nisu bile obaveštene.

Zajedničko za ova tri zakona su, dakle, ponuđena rešenja kojima se značajan deo civilnog sektora protivi i uglavnom netransparenta javna rasprava. Čak i ako se ne usvoje neka od kritikovanih rešenja, ostaće gorak ukus da je zakonodavac, iza leđa javnosti, odnosno civilnog sektora i medijske zajednice, pokušao da progura, preko izmena i dopuna, suštinsku promenu duha zakona. A, to je već dovoljan razlog za uzbunu.

Vukašin Obradović