29 May Značajne izmene Medijske strategije u odnosu na prvobitni predlog

Beograd, 29. maj 2019. godine – Nacrt nove Medijske strategije, koji je danas objavila Vlada Srbije, najznačajnije promene u odnosu na verziju koju je uradila Radna grupa, pretrpeo je u delu koji se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Jedna od novina je i ubacivanje dela koji se odnosi na neophodnost definisanja cenzure i pritisaka na medije. Nije prihvaćen ni predlog o tripartitnom sastavu upravnih odbora javnih servisa, a odbačena je i ideja o tome da da se bez davanja saglasnosti od strane zaposlenih u redakciji ne mogu imenovati i razrešiti glavni i odgovorni urednici medija kod izdavača medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina.

U Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, kako glasi zvaničan naziv ovog dokumenta, Vlada Srbije, u delu koji se tiče Regulatornog tela za elektronske medije, nije prihvatila ni jedan od predloga Nacrta koji je uradila Radna grupa kao što je, između ostalog, isključivanje nadležnog Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a, kao i utvrđivanje jasnih merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava, kao što su stručna sprema, radno iskustvo u oblasti od značaja za rad regulatora, sposobnosti, moralni kredibilitet, profesionalna prepoznatljivost. Vlada Srbije odbila je i predlog da se iz procesa usvajanja Statuta REM-a, njegovog finansijskog plana i podzakonskih akata isključi Narodna skupština i organi izvršne vlasti. Ova mera bi omogućila da REM ova dokumenta usvaja samostalno u celosti, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, s tim da ostane naknadna kontrola ustavnosti i zakonitosti, te kontrola trošenja sredstava.

Iz predloga je izostavljena i obaveza jasnog definisanja nadležnosti REM-a u pogledu praćenja ponašanja pružalaca medijskih usluga (PMU), odnosno emitera, tokom predizborne kampanje kao i obaveza REM-a da prati ponašanje emitera i objavljuje o tome izveštaje u toku kampanje i po njenom završetku.

Nije prihvaćen ni stav da REM obavezno predstavlja monitoring i rezultate monitoringa, kao i preduzetih mera, u odnosu na pružaoce medijske usluge koji su prekršili svoje zakonske i programske obaveze, te njihovo obavezno objavljivanje, kako je predvidela Radna grupa.

Vlada Srbije, u Nacrtu medijske strategije, sa druge strane, nudi zauzvrat za REM niz opštih mera iz kojih se ne vidi namera da se suštinski promene uočene slabosti u radu ovog regulatornog tela.

Među merama kojima bi trebalo da bude obezbeđena nezavisnost javnih medijskih servisa (JMS), unapređena njegova profesionalnost, ostvarivanje programskih funkcija u javnom interesu, kao i odgovornost prema javnosti, ubačen je deo koji se odnosi na rodni balans pri izboru članova Upravnog  odbora JMS, ali je izostavljen predlog u kome se među kriterijumima koje moraju da ispunjavaju članovi ovog tela navodi kao uslov i „moralni kredibilitet“.

Nacrtom se predviđa da će se “izmenama zakona redefinisati postupak izbora članova UO“ predlaganjem rešenja koje se najbolje pokazalo u uporednoj praksi. Nije prihvaćen predlog Radne grupe koji bi se zasnivao na tzv. tripartitnom modelu, tako da trećina članova UO bude predložena od strane REM-a, jedna trećina od strane civilnog društva, a jedna trećina od strane zaposlenih, „čime bi se sprečilo da nedovoljna nezavisnost REM-a ima uticaj na nezavisnost UO JMS, pa i ostalih organa JMS“.

U okviru mera za povećanu objektivnost i raznovrsnost izvora i medijskih sadržaja u medijima na jezicima nacionalnih manjina, nije prihvaćen predlog da se bez davanja saglasnosti od strane zaposlenih u redakciji ne mogu imenovati i razrešiti glavni i odgovorni urednici medija kod izdavača medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Takođe, Vlada je odbacila i mogućnost da se izmenama zakona precizira da sastav upravnih organa izdavača medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina bude organizovan po tripartitnom modelu, tako da jednak broj članova imaju nacionalni saveti, redakcije i predstavnici civilnog društva.

Vlada Srbije, za razliku od Radne grupe, nije smatrala dobrim rešenjem da nacionalni saveti ne daju predloge za raspodelu novca na konkursima namenjenim proizvodnji sadržaja na manjinskim jezicima, već da samo unapred dostavljaju neobavezujuće mišljenje o vrsti medijskih sadržaja koji su potrebni određenoj nacionalnoj zajednici. U Nacrtu Medijske strategije nisu se našli ni predlozi poput isključivanja nacionalnih saveta iz procesa izbora odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u javnim medijskim servisima i obavezivanje medija čiji su osnivači izdavača nacionalni saveti da svoje programske sadržaje usklade sa načelima rada javnih medijskih servisa.

U odeljku o poboljšanju bezbednosno, socio-ekonomsko i profesionalnih uslovi za rad novinara i medijskih radnika, u Nacrtu Medijske strategije, za razliku od predloga Radne grupe, ubačeno je definisanje pojma cenzure i mapiranje svih aktera od kojih ona dolazi, kao i pojam pritiska na medijske radnike i uređivačku politiku. Ova mera nije detaljnije obrazložena.

Nacrt Medijske strategije, kako je izjavila premijerka Ana Brnabić, dostavljen je Evropskoj komisiji, a po dobijanju komentara nastaviće se sa postupkom usvajanja, u skladu sa zakonskom procedurom.

Uporedni prikaz obe verzije Nacrta Medijske strategije – promene prve verzije – možete videti ovde.