31 Aug Analiza potreba i kapaciteta mreža organizacija građanskog društva u Srbiji

Posted at 16:09h in Jačanje kapaciteta, Publikacije, Vesti, Vesti iz sektora by

Beograd, 31. avgust 2020. godine

Sveobuhvatna podrška građanskom društvu ne može da se zamisli bez jačanja pojedinačnih organizacija i podrške njihovom umrežavanju. Sinergijom i saradnjom, efekti njihovog rada postaju vidljiviji, a njihov društveni uticaj snažniji, kako na lokalnom i regionalnom tako i na nacionalnom nivou.

Bez preterivanja bi moglo da se kaže da umrežavanje predstavlja vrednosni element koji je zajednički svim organizacijama koje svoje ciljeve i misiju ostvaruju u oblastima od javnog interesa. Iako je većina organizacija svesna ove potrebe i svih potencijalnih koristi od umrežavanja, istraživanje Građanskih inicijativa je još 2011. godine utvrdilo brojne izazove za njegovo efikasno ostvarivanje u praksi.

Zaključci studije koja je 2019. godine izrađena u okviru projekta ACT za potrebe početnog istraživanja ovo su ne samo potvrdili, već su osam godina kasnije prepoznati i silazni trendovi. Imajući u vidu ovakve nalaze, ali i globalne preporuke koje međusobnu solidarnost i saradnju u okviru sektora vide kao jedan od najefikasnijih odgovora na sužavanje prostora za građansko delovanje, jedan od tri stuba projekta ACT posvećen je upravo umrežavanju kao delotvornom načinu da se podstakne građanski aktivizam u Srbiji.

Analiza koja je pred vama rezultat je nastojanja članova tima projekta ACT iz Helvetasa i Građanskih inicijativa da dodatno i dubinski ispitaju kapacitete i potencijale trenutno aktivnih formalnih i neformalnih mreža, kako bi se obezbedio adekvatan pristup osmišjavanju programa podrške tokom naredne tri godine, ali i sinergija sa drugim aktivnostima koje Građanske inicijative, kao lokalna članica ACT konzorcijuma, sprovode u oblasti jačanja kapaciteta građanskog društva u Srbiji.

Glavni zaključci analize pokazuju da svest o značaju umrežavanja postoji, ali da organizacije umrežavanju neretko pristupaju bez konkretne strategije ili plana. Veliki broj mreža u Srbiji nastao je kao rezultat donatorskih i projektnih inicijativa, bez jasnog sagledavanja uslova za njihovu održivost. Kada mreže i postanu funkcionalne, one često postaju konkurencija organizacijama koje su ih osnovale, kako u procesu pozicioniranja kod aktera na koje ostvaruju uticaj, tako i među donatorima.

U istraživanju je učestvovalo 29 mreža, a konačni rezultati će doprineti kreiranju prilagođenog programa izgradnje kapaciteta za mreže u okviru projekta ACT.