22 Dec DA LI ZNATE ŠTA VAS MUČI? Ovo su četiri najčešće psihološke teškoće kod aktivista/kinja!

Objavljeno: 22. decembar, 2022.

Rezultati istraživanja „Da li čuješ? Da li osećaš? – Aktivistička borba i mentalno zdravlje“ koje je, u okviru inicijative „Podržimo se“ Građanskih inicijativa sprovelo udruženje PIN – Psychosocial Innovation Network pokazali su da čak 92% aktivista i aktivistkinja imaju bar jednu psihološku teškoću. Među zabeleženim psihološkim teškoćama, prednjače simptomi sekundarne traumatizacije, depresije, anksioznosti i izgaranja (burnout-a).

Kako biste na vreme mogli da prepoznate da li se suočavate sa nekom od ovih psihičkih teškoća i, ukoliko je to potrebno, zatražite stručnu pomoć, u nastavku ovog teksta možete pročitati kako da ih na vreme prepoznate i preduzmete preventivne korake ili zatražite stručnu podršku. 

SEKUNDARNA TRAUMATIZACIJA

Poznata još i kao sekundarni PTSP i sekundarni traumatski stresni poremećaj, sekundarna traumatizacija se odnosi na oblik uznemirenosti ili traume koji se doživljava indirektno slušanjem detalja ili svedočenjem o posledicama traumatskog iskustva druge osobe. Sekundarna traumatizacija je naročito česta među različitim profesionalcima koji rade sa ljudima koji su iskusili traumu, uključujući lekare, psihoterapeute, i radnike hitnih službi. Štaviše, termini posredna traumatizacija i sekundarni traumatski stres se često koriste naizmenično.

Posredna traumatizacija je proces promene koji je rezultat česte izloženosti ili angažovanja sa osobama koje su preživele traumu. Drugim rečima, osoba koja komunicira sa preživelima traumatičnih iskustava – kao što su lekari ili radnici hitnih službi – može doživeti značajnu promenu u svom moralu i uverenjima zbog slušanja priča i svedočenja ljudi koji su preživeli traumatična iskustva.

Ljudi sa sekundarnim traumatskim stresom mogu iskusiti simptome poput onih kod PTSP-a, ponekad i do tačke kada se osobi dijagnostikuje PTSP. Međutim, dok su simptomi sekundarne traume slični simptomima PTSP-a, prosečna osoba može da doživi samo jedan od ovih poslednjih.

Uobičajeni simptomi sekundarnog traumatskog stresnog poremećaja uključuju: neželjena i bolna sećanja na događaj/priču, snove ili flešbekove događaja/priče, izbegavanje stvari koje vas podsećaju na traumatski događaj/priču, promene raspoloženja, iritabilnost, česte izlive emocija, samodestruktivno i bezobzirno ponašanje (kao što je zloupotreba supstanci), poteškoće sa koncentracijom, problemi sa spavanjem, i sl.

Osoba sa sekundarnim traumatskim stresnim poremećajem takođe može doživeti promene koje se odnose na osećaj sigurnosti, sposobnost da veruju drugima, samopoštovanje, intimnost i samokontrolu kao rezultat posredne traume. Umor od saosećanja je takođe posledica sekundarne traume i karakteriše ga fizička i mentalna iscrpljenost i gubitak empatije prema drugima. Umor od saosećanja nastaje kao rezultat stalnih zahteva da budemo saosećajni i da pomognemo drugima koji pate, što nas dovodi do izgaranja.

IZGARANJE/BURNOUT

Izgaranje/burnout je stanje fizičke i emocionalne iscrpljenosti. Može se pojaviti usled dugotrajng stresa na poslu ili ukoliko ste u svom radu tokom dužeg vremenskog perioda imali fizički ili emocionalno iscrpljujuću ulogu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. godine prepoznala „izgaranje“ kao „profesionalni fenomen“.

Uobičajeni simptomi izgaranja uključuju: većinu vremena se osećate umorno ili iscrpljeno; osećate se bespomoćno, zarobljeno i/ili poraženo; osećate se izolovano/kao da ste sami na svetu; imate ciničan/negativan stav; sumnjate u sebe; odugovlačite sa obavezama i potrebno vam je više vremena da završite stvari; osećate se preopterećeno.

Izgaranje nije nešto što nestaje samo od sebe, već se može pogoršati ukoliko ne rešite osnovne probleme koji ga uzrokuju. Ako ignorišete znake izgaranja, to bi moglo da nanese dodatnu štetu vašem fizičkom i mentalnom zdravlju u budućnosti. Takođe biste mogli da izgubite sposobnost i energiju da efikasno ispunjavate zahteve svog posla, što bi moglo da utiče na druge oblasti vašeg života.

DEPRESIJA

Depresija je poremećaj raspoloženja koji izaziva stalan osećaj tuge i gubitak interesovanja. Takođe, ovo stanje poznato je još i kao veliki depresivni poremećaj ili klinička depresija, a utiče na to kako se osećate, razmišljate i ponašate i može dovesti do raznih emocionalnih i fizičkih problema. Možete imati teškoća u obavljanju normalnih svakodnevnih aktivnosti, a ponekad se možete osećati kao da život nije vredan življenja.

Depresija je više od pukog osećanja tuge, ne treba je shvatati kao slabost, i nije moguće tek tako se iz nje izvući. Iako može zahtevati dugotrajno lečenje, to ne treba da obeshrabruje. Većina ljudi sa depresijom se oseća bolje uz lekove, psihoterapiju, ili njihovu kombinaciju.

Iako se depresija može javiti i samo jednom u toku života, ljudi obično imaju više epizoda. Tokom ovih epizoda, simptomi su prisutni većinu dana, skoro svaki dan i mogu uključivati: osećaj tuge, plačljivost, osećaj praznine ili beznađa; izlive besa, razdražljivost ili frustraciju, čak i zbog malih stvari; gubitak interesovanja ili zadovoljstva u većini ili u svim normalnim aktivnostima, kao što su seks, hobiji ili sport; poremećaje sna, uključujući nesanicu ili previše spavanja; umor i nedostatak energije, tako da čak i mali zadaci zahtevaju dodatni napor; smanjen apetit i gubitak težine ili povećana želja za hranom i povećanje telesne težine; anksioznost, uznemirenost ili nemir; usporeno razmišljanje, govor ili usporene pokrete tela; osećaj bezvrednosti ili krivice, fiksiranje na prošle neuspehe ili samookrivljavanje; probleme sa razmišljanjem, koncentracijom, donošenjem odluka i pamćenjem stvari; česte ili ponavljajuće misli o smrti i samoubistvu; neobjašnjive fizičke probleme, kao što su bol u leđima ili glavobolja.

Za mnoge ljude sa depresijom, simptomi su obično dovoljno jaki da izazovu primetne probleme u svakodnevnim aktivnostima, kao što su posao, škola, društvene aktivnosti ili odnosi sa drugima. Neki ljudi se mogu osećati generalno jadno ili nesrećno, a da zapravo ne znaju zašto.  Ukoliko se osećate depresivno, zakažite termin da posetite svog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje što je pre moguće. Ako nerado tražite lečenje, razgovarajte sa prijateljem ili voljenom osobom, bilo kojim zdravstvenim radnikom, ili nekim drugim kome verujete.

ANKSIOZNOST

Povremena anksioznost je normalan deo života. Međutim, ljudi sa anksioznim poremećajima često imaju intenzivnu, preteranu i upornu zabrinutost i strah u vezi sa svakodnevnim situacijama. Često, anksiozni poremećaji uključuju ponavljane epizode ​​iznenadnih osećanja intenzivne anksioznosti i straha ili terora koji dostižu vrhunac za nekoliko minuta (napadi panike).

Ova osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti, teško ih je kontrolisati, nesrazmerna su stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo. Možete izbegavati mesta ili situacije da biste sprečili ova osećanja. Simptomi mogu početi tokom detinjstva ili tinejdžerskih godina i nastaviti u odraslom dobu.

Primeri anksioznih poremećaja uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), specifične fobije i poremećaj separacione anksioznosti. Možete imati više od jednog anksioznog poremećaja, a ponekad anksioznost proizlazi iz zdravstvenog stanja koje zahteva lečenje. Bez obzira na oblik anksioznosti, lečenje može da pomogne.

Uobičajeni znaci i simptomi anksioznosti uključuju: osećaj nervoze, nemira ili napetosti; osećaj predstojeće opasnosti, panike ili propasti; ubrzan rad srca; ubrzano disanje (hiperventilacija); znojenje; drhtanje; osećaj slabosti ili umora; problemi sa koncentracijom ili razmišljanjem o bilo čemu drugom osim trenutne brige; problemi sa spavanjem; gastrointestinalni problemi; poteškoće sa kontrolisanjem brige; potreba za izbegavanjem stvari koje izazivaju anksioznost.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć? Ukoliko osećate da se previše brinete i da to utiče na vaš posao, odnose sa ljudima ili druge delove vašeg života; vaš strah, zabrinutost ili anksioznost vas uznemiruju i teško ih je kontrolisati; osećate se depresivno, imate problema sa upotrebom alkohola ili droga ili imate druge probleme sa mentalnim zdravljem pored anksioznosti; mislite da bi vaša anksioznost mogla biti povezana sa nekim fizičkim zdravstvenim problemom; imate suicidalne misli ili ponašanja.

Kome se možete obratiti za pomoć? 

  • Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – telefon: 011/7777000
  • SOS linija Centar Srce – telefon: 0800-300-303
  • Centar za mentalno zdravlje – Beograđanka (20.sprat), Masarikova 5, Beograd; telefon: 011/ 3612-467; 064/8652520
  • Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević – Višegradska 26, Beograd; telefon: 011/3636400
  • Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37); telefon: 011/3307 500
  • Besplatno psihološko savetovalište u Domu omladine Beograda – Makedonska 22/IV, Beograd; Dežurni psiholog: 064/3925300
  • Mreža NaUm – Bokeljska 1a, Vračar, Beograd; telefon: 065/204 0226
  • Udruženje Prostor – telefon: 0654317979
  • Većina domova zdravlja i kliničko-bolničkih centara u Srbiji imaju službe za zaštitu mentalnog zdravlja

 

Priredila: Jana Aleksić