25 Nov Matija Stefanović: Nemam pravo da se osećam emotivno iscrpljeno

Beograd, 25. novembar 2022.

“Odakle ti pravo da se ti osećaš opterećeno zato što si čuo o nečemu što neko proživljava i što je njemu ili njoj svakodnevica, nemaš pravo da se osećaš emotivno iscrpljeno. To su neke misli koje često meni prolaze kroz glavu u ovom poslu. To verovatno nije najzdravije, ali šta da se radi”, rekao je Matija Stefanović, aktivista udruženja “Da se zna”.

Sa Matijom smo razgovarali o aktivizmu – šta ga motiviše, šta ga boli, i zašto misli da nema pravo da ponekad zastane i sam sebe upita kako je.

“Kada ja kao LGBT+ osoba radim sa LGBT+ osobama i vidim šta im se dešava, i što je najgore nisam uvek u mogućnosti da im pomognem, dosta je teško ne osećati se krivim zbog toga. Mi možemo uvesti neke standardizovane procedure u cilju da se ne osećamo krivim kad nekome ne možemo da pomognemo. Ali, na kraju dana to su ljudi koji nemaju nikakav kvalitet života i njihovo obraćanje našem udruženju je očajnički poziv u pomoć. U takvoj situaciji, ja mislim, bilo bi krajnje nehumano emotivno se distancirati. Mislim da je jedini ispravan način da ja budem emotivno umešan u to“, rekao je Matija.

Kako nam je naveo, brine ga i to što nekada ni sam ne može da vidi svrhu i smisao onoga što aktivisti rade, a što tek za nekoliko godina treba da urodi plodom.

„Mislim da je i ljudima iz zajednice teško da to vide, osim ako nije neka konkretna situacija u pitanju, u smislu – imamo konkretnu osobu, pružili smo joj to i to, obezbedili pomoć… I onda se često pojavljuju ljudi koji optužuju aktiviste da zgrću neke silne pare, da nemaju interes zajednice… Ajde što nas mrzi čitava Srbija, ali kada te mrze tvoji rođeni ljudi, zbog kojih postojiš i za koje radiš, to je dosta bolno. A onda, ne može čovek ni da ih krivi, jer zaista postoje ljudi koji imaju svoj lični interes, a ne interes zajednice u vidu“, kazao je Matija.

Ispričao nam je i da mu nije uvek lako da se nosi sa vidljivošću i izloženošću javnosti koje mu je aktivizam doneo: „Kad dobijete 150 poruka „ubij se, pederu“… Ti ljudi čak i ne razumeju šta je trans muškarac, ali eto došli su da mi požele da umrem. To verovatno ostavlja neke posledice po mene, koje možda nikada nisam ni obradio i kojih nisam do kraja svestan, ali slagao bih kada bih rekao da mi je sasvim prijatno da pročitam takve komentare.“

Na pitanje da li  je i aktivistima potrebna podrška, pre svega psihološka, Matija je rekao da bi, s obzirom na emotivnu izloženost, neki standardizovani pristup psihološkoj podršci aktivistima značio. No, naveo je, dosta je teško obezbediti finansiranje psihološke podrške.

„Mi u „Da se zna“ imamo svoj tim terapeuta koji rade sa ljudima iz zajednice, tako da se trudimo da kada i nekome iz našeg tima zatreba podrška, to i omogućimo. Naravno, samo kada postoje uslovi, jer ne možemo mi imati prioritet u odnosu na ljude iz zajednice. A uslova baš i nema. Nama je najteže da obezbedimo sredstva za psihološku podršku. Iz nekog razloga, donatori ne vide vrednost psihološke podrške, a vide vrednost u drugim aktivnostima koje „Da se zna“ radi. Meni nije jasno kako donatori ne vide da je psihološka podrška nešto što je vrlo često možda i više od bilo čega potrebnije ljudima iz zajednice“, rekao je Matija.

Razgovor sa Matijom u celosti pogledajte u video prilogu:

 

Razgovor sa Matijom vodili smo u sklopu inicijative „Podržimo se“, sa ciljem da bolje razumemo stanje mentalnog zdravlja aktivista i aktivistkinja. Uporedo, pokrenuli smo i istraživanje koje sprovodimo sa organizacijom Psychosocial Innovation Network. Rezultate istaživanja ćemo koristiti za planiranje daljih aktivnosti, zagovaranje prema institucijama na ovu temu, podizanje svesti kod donatora o mentalnom zdravlju aktivista/kinja, ali, ono što je najvažnije, za donošenje konkretnih promena unutar organizacija civilnog društva u Srbiji.

Inicijativu #PodržimoSe  realizujemo uz podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.