18 Mar Pomažući drugima, pomažemo sebi da postanemo bolji ljudi – Tijana i Bogdan iz Radanske ruže
Aktivizam ne mora nužno da znači pokušaj promene sistema i rešavanje velikih društvenih problema. Aktivizam je i pomoći jednom malom delu zajednice, o kome često ne brine ni sistem, a kamo li mladi ljudi. U pitanju je socijalno preduzeće Radanska ruža iz Lebana, u kome rade žene iz teško zapošljivih kategorija, a mi pričamo sa dvoje mladih ljudi o razlozima zbog kojih su odlučili da najpre volontiraju, a zatim i počnu da rade u ovom preduzeću. Tijana Banković i Bogdan Cvetković kažu da ih je ovo socijalno preduzeće privuklo i zbog želje da pomognu ženama i budu deo ekipe koja je poznata stalnom društvenom delovanju u zejednici u kojoj žive i posluju.
“Pre nekoliko meseci sam počela sa radom kao aktivistkinja u Radanskoj ruži sa željom da vidim kako zapravo funkcioniše udruženje žena iz marginalnih grupa. Humanitarni rad je takođe deo ovog udruženja što me je i podstaklo da ostanem u ovoj firmi”, kaže Tijana, koja je završila srednju Ekonomsku školu i trenutno je student Visoke poslovne škole.
Bogdan je u Radansku ružu došao nakon završene Tehničke škole i to, kako kaže, baš zbog reči “socijalno” u njenom imenu, jer je o radu ovog preduzeća čuo još tokom školovanja, kada se često bavio humanitarnim radom i bio jedan od organizatora velike humanitarne predstave u Lebanu: “Jednom rečju, volim da pomažem onima kojima je pomoć potrebna, jer ko će ako nećemo mi mladi. Ne kaže se džaba da na mlađima svet ostaje. Sama priča o ovom preduzeću na mene je ostavila jak utisak, jer je stvarno divno što postoji preduzeće koje upošljava žene iz teško zapošljivih kategorija, ponosan sam što se nalazi baš u mom gradu, a tek mi je zadovoljstvo što sam i sam deo tog kolektiva”, kaže on i dodaje da pored redovnog posla, svakodnevno mnogo toga uči od Slobodanke Pavlović i Predraga Stošića, osnivača ovog socijalnog preduzeća.
Oboje se slažu da je omladinski aktivizam za njih želja da se uradi nešto za svoju zajednicu, kao i da se poboljša položaj mladih u društvu.
“Biti aktivan znači učestvovati u akcijama koje omogućavaju upoznavanje novih ljudi, sticanje novih znanja, na primer o ljudskim pravima, o ravnopravnosti između muškaraca i žena i slično, kao i veština komunikacije, marketinga, menadžmenta i tako dalje”, kaže Tijana, a Bogdan dodaje da je za njega omladinski aktivizam čak i razmenjivanje ideja i razgovor o unapređenju života mladih.
Kako kažu, interesovanje za omladinski aktivizam u Lebanu ne postoji u velikoj meri, verovatno zbog toga što mladi nemaju primere ovakvog društvenog delovanja i nemaju na koga da se ugledaju, ali da se situacija poslednjih godina poboljšava i da Gimnazija u Lebanu gotovo u svakoj generaciji ima po jednu grupicu aktivnih mladih ljudi.
Prema mišljenju naših sagovornika, jedan od najvećih problema mladih u Lebanu je nemogućnost za zapošljenje, otud i manje interesovanje za druge stvari, kakvo je društveno angažovanje ili humanitarni rad. U ovome ih sprečava i nemogućnost sticanja novih znanja i veština, koja se ne uče u školi.
“Još jedan od problema jeste nerazumevanje mladih i nedostatak podrške, jer se često dešava da mladi predlože nešto, a stariji samo kažu ‘ma šta znaju oni, oni su samo deca’. Ja smatram da bi mladima trebalo da se pruži podrška, da im se da motivacija i vetar u leđa kada pokušaju da urade nešto za sebe, ili za zajednicu. To samo može da bude podstrek za dalje pozitivno razmišljanje i delovanje”, smatra Bogdan.
Smatraju da je mladima u većim gradovima znatno lakše da se pokrenu, jer imaju mnogo adresa na koje mogu da se obrate, mnogo organizacija u kojma mogu da steknu prva aktivistička iskustva, ali i više mogućnosti kada je u pitanju neformalno obrazovanje i sticanje znanja i veština koje bi ih podstaklo na aktivističko delovanje.
I Tijana i Bogdan bi voleli da u budućnosti budu deo razvoja omladinskog aktivizma u Lebanu i da misle da je njihovom mestu to preko potrebno, kako bi prvo radili na sebi, a onda i promovisali grad iz koga dolaze. Kako kažu, mladi zaista mogu da menjaju svet ako nađu dobru motivaciju za to.
“Svim mladim ljudima koji žele da se osete korisnim i da doprinesu svojoj zajednici, poručujem da treba da veruju u sebe i budu dosledni sebi, da budu uporni u onome što zamisle i sigurna sam da će dopreti do nekoga i što je najvažnije – nekome će pomoći. A i sami će se zbog toga osetiti mnogo bolje”, kaže Tijana. “Biti aktivan mlad čovek znači osećati se ispunjeno, jer kada pomažemo drugima, pomažemo i sebi. Nekom promenom u zajednici doprineli smo svom položaju u toj zajednici. Samim organizovanjem humanitarnih akcija podižemo svest i ostalim ljudima o tome da treba da pomažu drugima. Tako korak po korak i društvo u kome živimo postaje bolje”, smatra Bogdan, koji je kroz nekoliko humanitarnih akcija imao priliku da iskusi zadovoljstvo pomaganja drugima. Poslednja je ona u kojoj je, kao predstavnik Radanske ruže obezbedio donaciju džemova za novogodišnje paketiće za decu korisnike socijalne pomoći u Lebanu, koju su organizovali učenici Gimnazije.
Autorka: Milica Branković
Foto: iz lične arhive Tijane i Bogdana
Ova aktivnost sprovodi se u okviru projekta Amplifying Local Voices for Equitable Development (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode Peaceful Change initiative i People in Need u partnerstvu sa Građanskim Inicijativama, PEN – Peer Educators Network i NVO Aktiv.