12 Dec Sloboda izražavanja i medijske slobode u Srbiji u procesu EU integracija
Preuzmite analizu “Sloboda izražavanje i medijske slobode u Srbiji u procesu EU integracija” Građanskih inicijativa
Sloboda izražavanja i sloboda medija kao njen sastavni deo predstavljaju jedno od osnovnih ljudskih prava i temelj svake demokratske i pravne države.
Imajući u vidu kompleksnost i širinu slobode izražavanja Građanske inicijative prate stanje u ovoj oblasti kroz šest pregovaračkih poglavlja, smatrajući da se jedino multisektorskim pristupom mogu sagledati svi aspekti važni za očuvanje i zaštitu ovog prava. Građanske inicijative su koordinator Međusektorske podgrupe za slobodu izražavanja i medije u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji što je pomoglo sveobohvatnom praćenju aktivnosti i institucija i civilnog društva. Analizirani su stanje i trendovi u poglavljima 5, 8, 10, 23, 28 i 32 koji se odnose na oblast slobode izražavanja.
Analiza prati napredak prema definisanim ciljevima on line alata za praćenje slobode izražavanja i medije – Matrice slobode medija. Analiza obuhvata period od usvajanja seta medijskih zakona 2014. godine do sredine septembra 2018. i oslanja se na postojeće izveštaje domaćih i međunarodnih organizacija i institucija, pravne propise i istraživačke tekstove.
Analiza koja je pred vama, sadrži detaljniji presek stanja i trendova kroz svih šest poglavlja, oslanjajući se na pravne propise, izveštaje, analize i druga dokumenta međunarodnih i domaćih institucija i organizacija kao i dokumenta iz procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U prilozima analize nalaze se preporuke Grupe za slobodu medija, organizacija civilnog društva, novinarskih i medijskih udruženja.
Analiza je dostupna i na engleskom jeziku.
Građanske inicijative danas su predstavile analizu, zajedno sa kolegama iz BIRN-a, koji su prezentovali svoj izveštaj “Monitoring izveštaja Akcionog Plana za Poglavlje 23”. Izveštaje su predstavljali Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, Dragan Popović, izvršni direktor Centra za praktičnu politiku i Tanja Maksić ispred Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i jedan od autora analize, rekao je da je trend fizičkih napada, verbalnih pretnji i pritisak na novinare u porastu od 2013. godine i da su 2017. godine zabeležena 92 napada, a da se trend nastavlja i ove godine i da je za prvih osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare.
Popović je podsetio i da je Srbija pala za deset mesta, odnosno sa 66. na 76. u izveštaju Reportera bez granica i organizacije Freedom haous, što je jedan od najvećih padova u svetu.
On je kazao da je problem što na napade nadležne institucije ne reaguju adekvatno, reahuju veoma sporo ili uopšte ni ne reaguju.
Popović se osvrnuo i na naslovne strane novog broja “Ilustrovane politike” navodeći da je cilj sprovodjenje kampanje kako bi se optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije oslobodili.
Maja Stojanović iz organizacije Gradjanske inicijative i iedna od autora analize, govorila je o finansiranju medija putem javnih nabavki, navodeći da brojni republički organi, kao i lokalne samouprave nastavljaju praksu finansiranja medija putem javnih nabavki i da na taj način zanemaruju pravila o konkursnom sufinansiranju medija i posredno vrše uticaj na uredjivačku politiku.
Kako je navela, najdrastičniji primer je novinska agencija Tanjug, koja iako ugašena zvanično, odlukom Vlade Srbije još krajem 2015. godine nastavlja da radi i dobija novac i druge poklone od državnih institucija.
Prema istraživanju CINS-a od 31. oktobra 2015. kada je zvanično ugašena pa do kraja 2017. godine agencija Tanjug dobila je od 33 državne institucije 114,4 miliona dinara. Ta davanja su obavljena većinom kroz javne nabavke ili kroz direktne dogovore bez objavljivanja javnog poziva.
Stojanović je navela da konfuziju u toj oblasti stvaraju nejasne i sporne odredbe Zakona o javnim nabavkama, koje omogućavaju širenje prakse zloupotreba.
Ona je kazala da je kada je u pitanju kontrola koncentracije medijskog vlasništva i konkurencija u oblasti medija i finansiranja medija kroz davanje državne pomoći primećeno selektivno davanje te pomoći, kojim država na otvoreni način diskriminiše medije koji na kritički način izvešatavaju o radu njenih organa.
Tanja Maksić iz BIRN-a rekla je da je proces konkursnog finansiranja pretvoren u koruptivni mehanizam, te da je neophodan efikasan sistem koji će pratiti kako se troši držvni novac i koji su efekti.
U analizi o slobodi izražvanja autori su se osvrnulii na rad REM-a za koji Stojanović kaže da ima nedostataka i nepravilnosti, a koji se odnose na sastav i izbor članova tog tela, izveštavanje tokom predizbornih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore, kao i izbore upravnih odbora javnih servisa
Srbije i Vojvodine.
Problemi u rad REM-a kako je navela, odnose se i na kontrolu medijskog sadržaja u medijima sa nacionalnom frekvencijom u kojim se neretko pojavljuje govor mržnje, a Stojanović je navela i da REM “žmuri” na političku zloupotrebu medija, funkcionersku kampanju u predizbornom periodu i slično.
Kao primer navela je da je u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore 2017. godine monitoringom organizacija BIRODI utvrdila, da je kandidat vladajuće većine Aleksandar Vučić dobio 15.000 sekundi više na vodećim televizijama nego svi kandidati zajedno.
