16 Aug Tri slobode pod lupom: 1-15. avgust 2019.

Beograd, 16. avgust 2019. godine – 

Prikaz slučajeva kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja u Srbiji

 1-15. avgust 2019. godine

Udruživanje. Okupljanje. Izražavanje.

Ove tri slobode moraju biti zagarantovane svima. Ove tri slobode čine osnovu građanskog društva. Nijedna zemlja ne može sebe zvati demokratskom bez garancije ovih prava.

Ustavom i zakonima Republike Srbije ove slobode jesu garantovane. Praksa, međutim, pokazuje suprotno. Iz nedelje u nedelju svedoci smo sve češćih napada na udruženja, aktiviste i slobodne medije. Prostor u kome deluju se sve više sužava, dok broj napada, pretnji, zastrašivanja i uvreda raste.

Nakon objavljivanja zbirnog prikaza kršenja ovih prava u Srbiji od marta do jula, prošle nedelje, pred vama je prikaz ključnih slučajeva kršenja slobode okupljanja, udruživanja i izražavanja u Srbiji od 1-15 avgusta 2019.

Verujemo da redovno sakupljanje i objavljivanje slučajeva u kojima se krše ova prava može pomoći da se podigne vidljivost ovog trenda koji vrtoglavo raste i  ukaže na ozbiljnost problema sa kojima se suočavamo.

Srbija je od marta ove godine stavljena na listu praćenja CIVICUS Monitora kao zemlja u kojoj su ove slobode ozbiljno ugrožene

*Građanske inicijative kao partner CIVICUS Monitora za Srbiju od avgusta 2018. godine šalju dvonedeljne izveštaje na engleskom jeziku. Više o CIVICUS Monitoru pogledajte ovde.

Predstavnici 20 organizacija civilnog društva potpisali su u Beogradu Platformu Tri slobode za očuvanje prostora za civilno društvo u Srbiji, čiji je cilj zaštita i promovisanje slobode udruživanja, okupljanja i informisanja. Zamišljeno je da Platforma deluje kao zajednički blok organizacija civilnog društva (udruženja, stručnih i profesionalnih organizacija, fondacija, zadužbina, i drugih oblika udruživanja uključujući neformalne grupe građana) kako bi stali u zaštitu ugroženih sloboda i stvorili uslove za nesmetano učešće građana u javnim proslovima kroz razvoj civilnog društva.

 

Sloboda okupljanja

  • Na poslednjem protestu „1 od 5 miliona” dogodio se incident ispred zgrade Predsedništva. Kada je grupa demonstranata pokušala da preskoči ogradu ispred Predsedništva i dostavi zahteve Predsedniku, što je već ranije bilo dogovoreno sa policijom, vojna policija ih je u tome sprečila pesnicama. Jedan od učesnika protesta, Srđan Marković, završio je u Hitnoj pomoći, gde je utvrđeno da su mu povređena rebra i deo glave. Prema njegovim tvrdnjima, on nije prekršio nijedan zakon jer je Predsedništvo javna zgrada, a da pripadnici vojske nemaju pravo na upotrebu sile izvan zgrade. On je takođe izjavio da je policija znala da će oni doneti zahteve, a da su lica koja su ih napala bila u civilu i bez službenih obeležja. Osvrnuvši se se na izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina da su pripadnici specijalne jedinice Kobra postupali po naredbama vrhovnog komandata, Marković je zaključio da im je Predsednik lično naredio da reaguju. Dok je Predsednik rekao da su pripadnici oružanih snaga samo „štitili zgradu Predsedništva” i koristili „minimalnu silu”, stručnjaci kažu da je došlo do preterane upotrebe sile i postavljaju pitanje zašto komunikacija između Vojske i policije nije radila te večeri.

 

Sloboda izražavanja

  • Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za praćenje, ljudska prava i borbu protiv korupcije – Transparentnost, poznatog GONGO udruženja, podneo je tužbu protiv Gorana Ilića, zamenika javnog tužioca zbog njegovog tvita. Tvit je deo Ilićevog članka objavljenog u Danasu pod nazivom „Zašto bi tužioci trebalo da budu nezavisni”. Spasić je izjavio da je Ilićev tvit dokaz njegove političke ostrašćenosti i da je Ilić protiv trenutne vlasti u Srbiji. Ovo GONGO udruženje svoje aktivnosti uglavnom usmerava na diskreditovanje rada renomiranih i nezavisnih organizacija civilnog društva i davanje legitimita svim odlukama koje vlast donosi. Ovo je još jedan slučaj napada na slobodu govora i poruka svima koji žele da javno iznesu svoje mišljenje. iako je jedna od ključnih preporuka Saveta Evrope bila da Srbija mora da obezbedi više slobode izražavanja za tužioce.

 

  • Maja Pavlović, vlasnica TV Kanala 9, započela je štrajk glađu treći put u 15 meseci, pošto nisu ispunjena obećanja koja je dobila pre 3 meseca na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić. Odlučila je da ponovo stupi u štrajk glađu jer, kako kaže, institucije nisu odradile svoj posao. Njen štrajk glađu na proleće trajao je 23 dana i završio se sastankom sa premijerkom Anom Brnabić na kojoj je obećano da će nadležne institucije raditi na njenom slučaju. Ona trenutno čeka poziv na sastanak sa predsednikom Republike. Ovo je samo još jedan od slučajeva gde Vlada samo deklarativno govori o dijalogu, ali ne preduzima nikakve naredne korake. Ovaj slučaj slikovito prikazuje odnos države prema medijima.

 

Pratite dvonedeljni prikaze slučajeve kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja.