09 Apr Stojanović: Država mora da uvaži preporuke UN

Beograd, 9. april 2020. godine – „Neke mere se donose kasno ili primenjuju selektivno. Takođe, nema koordinacije i pravovremnih informacija sa terena“, kazala je Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, govoreću u Novom danu TV N1 o novom setu preporuka UN u vezi sa postupanjem država u doba Covid-19.

Eksperti i ekspertkinje UN-a izradili su set dokumenata kojima se poziva da se prilikom izrade strategije i odabira mera za suzbijanje virusa Covid-19 kao jedan od nosećih stubova mora ugraditi princip nepovredivosti i unapređenja osnovnih ljudskih prava. Ova načelna tvrdnja je dalje razrađena kroz predloge konkretnih mera koje države članice treba da preduzmu u određenim oblastima.

U preporukama su među najugroženijim grupama navedena interno raseljena lica kod kojih je najveći problem mesto u kojem oni žive, da li smeštena u odgovarajućim naseljima ili na nekim drugim mestima. Pretpostavka je, rekla je Stojanović, da su im osnovni uslovi za život niži od ostalog stanovništva.

„Neophodno je u ovom trenutku da se proveri kakvi su uslovi u kojima oni žive i da se obezbede osnovni uslovi kako bi oni mogli da se bore sa koronom, odnosno da se spreči širenje virusa u ovim naseljima. Jedna od tih mera je drugačija postavka tih naselja kako bi im se omogućila samoizolacija“, navela je Maja Stojanović.

Kod položaja starijih lica, prema rečima izvršne direktorke Građanskih inicijativa, preporuke UN su da se pazi da ne dođe do „ejdžizma”, odnosno do drugačijeg postupanja prema ljudima zbog starosnog doba.

„Mi moramo da shvatimo da ako neko ima više od 65 godina to ne znači da ne želi da manje izlazi napolje ili da ne bude socijalno uključen u društvo i da preporuke kojima se predlaže potpuna socijalna distanca ima posledice po ovu grupu. Potpuna socijalna distanca može imati posledice po fizičko i psihičko stanje i mere koje se preduzimaju prema ovoj grupi moraju uvažavati njihovo trenutno stanje, potrebe i mogućnosti, naglasila je Maja Stojanović.

Preporučuje se, dodala je ona, da se onim licima koje ne mogu da izlaze omogući da dobijaju sve ono od namirnica koje su im neophodne ili, u sredinama u kojima je to dozvoljeno, da im se omogući minimalno kretanje kako bi se izbegle posledice po njihovo psihičko i fizičko zdravlje.

Preporuke UN, kada su u pitanju starija lica, kažu da moramo biti veoma pažljivi kod totalnog isključivanja i da su starija lica ugroženija. Zato mora da se vodi računa o merama koje se preduzimaju prema ovoj grupi i ne sme da dođe do nejednakog postupanja ili predrasuda u vidu „ejdžizma” prema ovim osobama, zaključila je Stojanović.

Porodično nasilje je u vreme pandemije poraslo za trećinu i UN preporučuju da se osmisle posebne mere, da ne smeju da prestanu usluge centara za socijalni rad, da mora policija da reaguje blagovremeno čim se tako nešto desi.

„U preporukama UN se kaže da institucije koje se bave ovim pitanjima moraju da budu mnogo agilnije nego u periodu kad nije vanredno stanje zbog toga što su i ove porodice ograničene na veoma uzak krug bivstvovanja i života i žene i deca koja trpe nasilje mogu biti u mnogo većem problemu“, istakla je Maja Stojanović naglašavajući da smo i u Srbiji imali ovakvih problema. Organizacije koje se bave ovom temom su ukazala na to da imamo veliki problem u komunikaciji sa ženama ili decom koja trpe nasilje, odnosno da država mora da se pozabavi detaljnije ovim problemom nego  što radi sada.

Govoreći o primenjivosti preporuka UN, Stojanović je rekla da je u Srbiji problem što su neke mere donesene sa zakašnjenjem, kao na primer to što smo tek pre nekoliko dana dobili uputstva o deci čiji su roditelji u bolnici ili u karantinu. Takođe, tek nedavno su urađena uputstva za decu sa autizmom, problem sa kojim se suočavamo od početka vanrednog stanja.

„Neke mere se donose kasno ili primenjuju selektivno. Takođe, nema koordinacije i pravovremnih informacija sa terena i od civilnog društva“, naglasila je Stojanović upozoravajući da je posledica stoga sporo reagovanje.

Ona je navela i primer organizacije A11, koja se bavi socijalnim i ekonomskim pravima, da se napravi „treći štab“ za socijalno i ekonomski najugroženije stanovništvo. Ovaj predlog nije naišao na odziv institucija.

Ovo je drugi set preporuka UN povodom COVID-19. U prvom setu se govorilo o pravovremenom informisanju i obezbeđivanju novinarima prava za rad, restriktivnoj zaštita novinarskih izvora i zaštiti prava na privatnost. Tu je bila i preporuka koja  se odnosila na ksenofobiju, odnosno neophodnost da se društva ne odnose ksenofobično prema Kini.

„Mi smo imali slučaj drugačijeg odnosa prema ljudima koji rade u inostranstvu, pa su se sada vraćali u Srbiju. Preporuke su se odnosile na drugačiji odnos prema ovoj grupi stanovništva koje je često bila posledica manjka informacija“, rekla je Maja Stojanović.

Jedna od ranijih  preporuka se odnosila i na osobe sa invaliditeteom. Nekim delovima ove populacije je ograničena sloboda kretanja, nemaju pravo na asistente.

„U ovom trenutku je gora situacija nego što je bila na početku vanrednog stanja što je bio razlog da eksperti UN definišu u prvom setu preporuka položaj ovih grupacija kojima je potrebna zaštita“, zaključila je Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa.

Prvi set preporuka koji obuhvata stavljanje finansija u službu ljudskih prava, objektivno i pravovremeno informisanje, suzbijanje ksenofobije, obezbeđivanje dovoljnih količina vode, zaštitu osoba sa invaliditetom i pravo na adekvatno stanovanje možete pročitati ovde,a drugi, koji se odnosi na interno raseljena lica, starije osobe i žrtve porodičnog nasilja možete pronaći ovde.