13 Apr Zoran Pašalić – Zaštitnik građana ili Zaštitnik vlasti u prikrivanju kršenja ljudskih prava?
To što je skupštinski odbor danas izglasao da Zoran Pašalić ostane Zaštitnik građana, nije kraj. Predstoji nam sednica parlamenta na kojoj će se o ovome glasati, a do tada je na nama da alarmiramo i domaće organizacije koje se bave ljudskim pravima, ali i međunarodne, da zajedno izvršimo pritisak i pokušamo da utičemo na to da Pašalić ne bude reizabran, jer dosadašnjim radom nije pokazao da zavređuje ovu funkciju.
Ovo je jedan od zaključaka koji je iznela Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, gostujući u Dnevniku NewsMax Adria na TV Nova S.
Komentarišući to što je sama sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo zakazana “juče za danas”, Stojanović je kazala da je i to pokazatelj da je ceo postupak izbora Zaštitnika građana uobličen tako da ne bude transparentan, da se zatrpa drugim temama kako bi mogli da “proguraju ideju koja je njima na pameti”.
“I mi nemamo mogućnost da pratimo kako se pravi kostur jedne demokratske zemlje, što bi trebalo da bude Ombudsman”, rekla je ona.
Na sednici Odbora, članovi su obavili razgovor sa kandidatima koji su dobili podršku poslaničkih grupa, Milošem Jankovićem, Zoranom Pašalićem i Natašom Tanjević. Kako je ocenila Maja Stojanović, sam Pašalić je tokom razgovora više puta odgovorio netačno.
“Sećamo se napada na građane tokom protesta na mostu u Šapcu. Tražili smo tada od Zaštitnika građana da reaguje. On nije reagovao, čak je proces i zastareo. Danas je rekao da Parada ponosa (u septembru 2022, prim.aut.) nije bila zabranjena od strane Ministarstva, iako smo mi u posedu rešenja po kojom jeste zabranjena. Dakle, ne samo da on nije radio ono što je trebalo, nego nije postojao ni minimum odgovornosti da kaže da nešto nije rađeno kako treba i da neke stvari treba da se poboljšaju”, rekla je Stojanović.
Ona je podsetila i na slučaj “Spisak”, kada je Uprava za pranje novca na spisak stavila novinare i organizacije civilnog društva kao pod sumnjom da su umešani u pranje novca i finansiranje terorizma.
“Pašalić je povodom ovog slučaja u izveštaju Srbije ka UN mehanizmima rekao da je završio istragu i da je sve bilo OK, a nakon toga je Beogradskom centru za ljudska prava odgovorio da je proces i dalje u toku. Tako da imamo kako potpuni nerad, tako i iznošenje neistina o procesima koji su u toku ili nisu ni početi”, rekla je Stojanović.
Na pitanje da li je moguće da nije bilo boljih kandidata od Pašalića, Stojanović ja kazala da je ukupno bilo pet kandidata i da je svaki od ostalih bolji od njega. Podsetila je i da su Građanske inicijative, zajedno sa još 20-ak organizacija, za ovu funkciju dale podršku kandidatu Milošu Jankoviću, koji je obavljao funkciju zamenika ombudsmana u vreme kada je Saša Janković bio na čelu ove institucije. Međutim, ocenila je ona, ceo ovaj proces pokazuje da vlast nema nameru da išta menja.
“Sviđa im se da imaju zaštitnika građana koji, umesto da kontroliše rad vlasti, on je hvali i sarađuje sa njom kako bi prikrio neka od najvećih kršenja ljudskih prava ili grešaka u radu javne uprave”, rekla je Stojanović.
Odgovarajući na pitanje da li je uopšte važno koji pojedinac je na čelu neke institucije, Stojanović je kazala da je u “krhkoj demokratiji potreban proces u kome se institucije izgrađuju”:
“Da bi se te institucije izgradile i napredovale, moramo na tim pozicijama da imamo ljude od integriteta. To je početak… da bi se demokratija onda zasnivala na tim institucijama i pnda ne bi zavisilio toliko od toga koji pojedinac dolazi na neko mesto… Za nekoliko stvari je Zoran Pašalić rekao danas da on nema inicijativu u određenim slučajevima, da je bilo kasno da reaguje… tako da je važno da imamo osobu koja je jasna i glasna kada dolazi do kršenja ljudskih prava kako bismo mogli da reagujemo.”
Govoreći o značaju institucije Ombudsmana, Stojanović je kazala da ljudska prava jesu prava svake osobe – od toga da ne bude pod torturom do socijalnih i ekonomskih prava, a da jedina nezavisna institucija koja treba da kontroliše da li državni aparat poštuje prava svake osobe, jeste upravo Ombudsman.
“Ukoliko mi nemamo ovaj mehanizam kontrole ugrađen u državu, mi onda ne možemo da budemo sigurni da li se na dnevnom nivou poštuju ljudska prava bilo kog građanina – možemo da govorimo o tretiranju građana od strane policije, o zdravstvu, o celom državnom sistemu, o svakom čiveku u ovoj zemlji, jer ne postoji nijedna osoba kojoj ljudska prava nisu ugrožena. Ja mislim da je 60% prijava građana odbačeno od stane Ombudsmana i mi ne znamo da li su odbačene zato što stvarno nije bio nadležan, ne znamo kakvi su problemi, dakle ne postoji rad institucije sa građanima da objasni svoju ulogu. Bez tog kontrolnog mehanizma koji će nama građanima da osigura ukoliko nam je bilo koje stambeno, ekonomsko, socijalno piitanje ili pitanjen učešća na izborima ugroženo, mi onda jednostavno sve to možemo da prepustimo ovakvoj vlasti, rekla je Stojanović.
Pročitajte i: